Naša stvarnost

ore eo aa

198 LJUDI—DOGAĐAJI—KNJIGE

Kao važan ekonomski događaj poslednjih dana u Albaniji treba istaći osnivanje državne agrarne banke. Sa velikim brojem filijala po celoj zemlji, ona freba da bude cenfralni organizam za reorganizaciju agrarne politike. Pored ustanove državne agrarne banke obrazovana je komisija praktičara, sa zadafkom da izradi plan, sračunat na više godina, u cilju infensifikacije agrarne proizvodnje i povećanja zemljišla sposobnog za kulfuru. | ako agrarna zemlja Albanija je prinuđena da uvozi žifarice sa slrane, naročilo u godinama slabe želve, jer je kapacitet agrarne proizvodnje, pod sadašnjim uslovima primitivne obrade zemljišta, nedovoljan da podmiri pofrebe zemlje.

Sem foga na predlog i inicijativu Halije objavljen je feksi zakonskog predloga o usfanovlenju monopola duvana. Za osnivanje ovoga monopola italija je dala avans u iznosu od 900.000 zlainih franaka. ifalijanskog je porekla i plan za reorganizaciju ribolova. Po ovome planu ribolov je monopolisan i eksploatacija poverena lfalijanskoj kompaniji „Peskalba”, sa rokom od 25 godina. Drušivo je dužno da plaća godišnje na ime zakupa 300.000 zlafnih franaka i 50% svojih prihoda. Ugovor sa društvom polpisan je još početkom februara ove godine.

inspirisana italijanskim uficajem albanska vlada izradila je opsežan program amelioracionih radova. Program obuhvala i izgradnju nove mreže drumova, koji za ovu zemlju bez železnica imaju osobilu važnosi. Ove zamašne investicije, prirodno, nemoguće je izvodifi sopstvenim sreisivima zemlje. Malijanski kapital našao je i u foj domeni dobar i unosan posao. On pomaže” izgradnju Albanije, učestvujući u ovim velikim radovima preko društva „Svea”.

Inferesanino je pomenuli da je budžetski deficih za period 1937/38 god., u iznosu od oko 7,500.000 zlafnih franaka popunjen između oslalog i ifalijanskim zajmom u iznosu od 5,500.000 zlainih franaka. Ovaj zajam uglavnom služi svrhama naoružanja. Sem ovih pet i po miliona Italija je dala i jedan avans od 900.000 zlainih franaka za projektovani monopol duvana, o kome je napred bilo reči. Ovi zajmovi čija se prolivvrednost ogleda u povećanom uticaju lfalije, freba da pojačaju još u većoj meri nezavisnosi Albanije. Za dogledno vreme praktično je nemoguć svaki uhicaj, eventualnim ulaskom stranih kapitala. Toliko su jake pozicije Malije u Albaniji.

Ono šlo naročito karakleriše strukturu albanske spoljne frgovine lo je da sfrana srefsiva (zajmovi, avansi i dr.) služe najvećim delom za nabavku srestava za pofrošnju, a jednim sasvim neznalnim delom doprinose direkinom

· poboljšanju proizvođačkih mogućnosfi. Time se objašnjava da je albanska

vlada tek u najskorije vreme pristupila podizanju fabrike pamuka, koja prelslavlja prvi i jedini oblik albanske indusiriske proizvodnje. ifalijanska fekstilna indusfrija daje jedan deo osnovnog kapitala. Pored ioga ona daje instruktore i oslali stručan kadar. | ova jedina indusfriska grana, koja je tek na pomolu, stoji već sada pod punim ifalijanskim ulicajem. Ovde. freba dodati i to da je do kinesko-japanskog sukoba albansko fekstilno iržište bilo u rukama Japana. Ali od ovog sukoba, usled povećanja cena, koje je nastupilo kao posledica poskupljenja japanske proizvodnje zbog ranog zapleta, Ifalija je zauzela prvo mesto na albanskoj fekstilnoj pijaci. inferesanfan je slučaj i sa albanskim pefroleumom. Od 1936. g. on se prvi pu} pojavljuje u sfalistikama izvoza, u većem iznosu (925.000 zlafnih