Naša stvarnost

— O }

JEDNA KNJIGA O AMERICI 209

Del Vecchio, F. Orestano, i Nemac Paul Feldkeller, izlili su more žuči na „moralno posrnulu demokraliju”, veličajući sa dosta oholosti fašističku „obnovu” drušiva. Nasuprot njima Amerikanac Monfague, Francuzi: Vicior Basch, Joseph Barihćlemy, i dr., među kojima i sam današnji prehsednik Čehoslovačke republike Dr. Eduard Beneš, braneći demokratske institucije izrazili su duboku veru u opravdanost njihovog postojanja.

U svojoj žuslroj kritici demokratije fašistički doktrinari polaze od slava da je izv. „kriza” poratne demokratije „po prevashoisivu moralnog karakie= ra” Francuska revolucija je uspostavila političku demokratiju i ekonomski liberalizam, ali nije ostvarila ekonomsku jednakost ljudi. Buržoazija je uzela vlast „bez odgovornosti, bez pravdanja, bez funkcije”. Ona samo bezbrižno seče kupone, dok „narod”, polstaknuš političkim pravima „lraži reviziju sVojinskog režima”, dovodeći buržoaziju u „zaista fragičan položaj”. | evo izlazal U glavi Proviđenjem nadahnutog „vođe” rađa se spasonosna ideja. Treba ukinuti demokratiju i politička prava naroda. Buržoazija freba da posiane i svesna sebe, svoje „državničke funkcije i odgovornosti”. Pošlo je sukob između naroda i „svojine” čisto „moralnog karaktera” — freba ga „čvrstom rukom” „ukinutli”: narod (rad) i svojina (kapilal) freba da posfanu „zakonom | i ustavom određeni i odgovorni u živofu nacije”! Fašizam ne priznaje klase, . on poznaje samo sltaleže. „Korporalivna” država diktira svakom slaležu, kao sastavnom organu, njegovu „funkciju”, u „apsoluinoj celini nacije”: nar&d „radi”, „svojina“ (kapital) normalno „funkcioniše”. Tako se zavodi „red” | „obnova” u drušivu. To je ukrafko filozofska koncepcija fašizma. Ignorišući dakle u sukobu rada i kapitala jednu društvenu i istorisku neminovnost, lažistički dokirinari mistifciraju fakta, prikazujući klasne sukobe kao čisto moe ralne nedostaške društva, usled „prelerano date demokralije i kulture glupim i meodgovornim masama”, pa filozofski opravdavaju njeno nasilno svrgnuće.

Ali društvena istorija ne razvija se po nekim fašističkim receptima. Sile koje su dovele do uspostavljanja demokralije, koje danas fraže njeno „pre- | | vazilaženje” u viši oblik; a što fašislički dokirinari nastojavaju da mistifi- ciraju i zabašure, fe iste sile „vode napred” neumoljivo, drušiveni razvitak Kriza demokratije je u problemu njenog prevazilaženja u „ekonomsku demokraltiju”, kako kaže pisac ove knjige, u kojoj će demokratiji biti ostvarene mačelo koje je izneo prof. Monfaguće: „Pravo naroda da samim sobom upravlja”. Na Taj način je dakle i ovaj ideološki sukob demokratije i fašizma rešen u korist demokralije.

Šfela je samo šlo je ova knjiga Dr. Nedeljkovića nešfo zakasnila i šio w je pisana malo kabinetskim stilom. Ali i kao akva, ona sadrži dosla dragocenog materijala za shvafanje idejnih sukoba našeg, vremena.

N.P.

JEDNA KNJIGA O AMERICI

Povodom pisama iz Amerike Aleksandra Vidakovića

Kod nas je pravilo da se po nuždi poslaje novinar, Nema nijednog novinara kod nas koji se unapred za aj poziv spremao. U borbi za hlebom, mnogi mladi pismeni čovek morao je školu da oslavi kako bi se zaposlio u

“Ok dg a Ni