Naša stvarnost

46 DR. SIMA M. MILOJEVIĆ

zasejali fek u počefku leta, i da ne uspeju do nove, jesenje poplave, naročito kada ova ranije nastupi. A reika je jesen kada stanovništvo velikih plavljenih polja ne vodi očajničku borbu sa preranom jesenjom poplavom, i tako reći, otima od nje još ne· dozrelo žito?). Kako je vreme između povlačenja vode jedne poplave i nastupanja nove, odnosno, vreme uspevanja useva u plavljenim poljima dugim frajanjem poplava znaino skraćeno, fo se u ovim poljima seju usevi sa krafkom vegefacionom periodom, pored kukuruza, sijerak i proso. NMeđufim, ovo nisu unosne kulture za ove predele sa skučenim zirafnim površinama. Pored toga, u poljima sa dužim poplavama znafne površine se ostavljaju na livade i ispaše. Zbog lelnje suše ili zafo što su ove površine močvarne, frava na njima nije dobrog kvaliteta (odnosno seno) i prinos je mali. Treba istaći, najzad, da periodski plavljena „polja zauzimaju znafnu površinu. Tako je, po Balifu*), u pređašnjoj Bosni i Hercegovini oko 60% površine svih polja periodski plawljeno. Pored ovih poplava u zimskoj polovini godine, u nekim poljima nastaju poplave i leti kad su usevi u jeku. One nastaju posle provale oblaka ili jakih pljuskova u okolini polja. Traju obično po nekoliko dana, ali se u pojedinim poljima (Popovo, Dabarsko) ponavljaju i u više navrafa. Ove male poplave su štelnije od -velikih, zimskih poplava, jer potpuno unišlavaju useve u najnižem delu polja. Nekih godina, u ovim poljima seme se baca po dvafri puta pa ipak, često, ne dođe do želve (Dažilje, u Dabarskom Polju). 7

Prema svemu ovome, poplave su glavni činilac pasivne poljoprivredne proizvodnje u plavljenim poljima. One omelaju obdelavanje pelja ili njihovu punu i racionalnu eksploataciju; poplave daju poljima karakter „prirodnih predela”. Zbog foga je regulisanje zimskih poplava i ukidanje letnjih jedno od glavnih pitanja melioracionog problema Dinarskog Krša, osobilo s obzirom na vrednost i značaj zirafnih površina na dnu polja.

Regulisanjem poplava u poljima velike površine ziralne zemlje u Kršu bile bi privredene punoj i racionalnoj eksploataciji. Samo regulisanjem poplava u Popovu Polju i NMostarskom Blafu, u južnom delu Krša, dobila bi se, fako reći, nova zirafna povržina od 6000 ha. Ne freba naročito isticati šta bi ona značila za privredu ovih predela.

Pri svemu ovome, poljoprivredna proizvodnja u Dinarskom Kršu je neracionalna. Usevi i druge kullure gaje se na relativno malim površinama. Prema ovakvim odnosima, a u vezi sa plodnošću zemlje i povoljnim fermičkih uslovima, morale bi se ovde gajiti kulture, koje daju maksimum prinosa po kvalitetu, odnosno

s) Jovon Cvijić: Korst i čovek. Glasnik geografskog društva, sv. 1. Beograd 1925, sfr. —7.

a) Philipp Balif, Wesserbauten in Bosnien und der Herzegovina, 1 Teil. Wien 18%, str. 23. ;