Naša stvarnost

58 SVET. MARODIĆ

Dalja realnost sa kojom se ja valjalo boriti bilo je ono nepoverenje, pa ! više: poicenjivanje Srbije. Ta pojava ga je naročilo lišlala i njoj je obratio naročitu pažnju. Članci i beleške „Novoga Srbina” puni su glorifikacije Srbije, ali ne direktno, frazama, nego indirektno, prikazivanjem pozilivnoga rada koji je u ono doba kipteo u svima oblastima srbijanskog živofa. On se čak usuđuje, da na uvodnome meslu „Novoga Srbina” objavi proklamaciju rata Kralja Pelra Turcima, u kojoj se nagovešlava početak oslobođenja i ujedinjenja celoga našeg naroda, a nekoliko meseci docnije objavljuje govor Episkopa Nikolaja posvećen seni Generalnog sekretara Narodne odbrane, jednoga od glavnih organizatora novog nacionalnog pokrefa, majora Milana Vasića. Omladina iz svega foga dobija potvrdu onoga šio je naslućivala iz ona dva napred pomenula procesa, i njena vera u Srbiju, a fo će reći i njena vera u naše Oslobođenje i Ujedinjenje poslaje nepokolebiva.

Dalja realnost sa kojom je Vasa Stajić računao i na kojoj je gradio ovaj svoj rad jesle značaj seljačkih | radničkih masa za uspeh našeg oslobodilačkog pokreta. Sama školska omladina, sasvim prirodno, nije bila dovolina ni sposobna, da pripomogne u polrebnoj meri danoga trenutka delo Oslobođenja i Ujedinjenja. Trebalo je prema tome zadobiti za ideju i šire mase, frebalo je imali uza se narod.

„U narod!!' — bio je dakle jedan od pokliča novosrpske omladine. Ali Vasa Stajić, baveći se pomalo i sociologijom, znao je, da za uspeh u seljačkim i radničkim masama ireba poznavali i probleme fih masa i njih obuhvatiti u okviru našeg nacionalnog problema. | odista on uliva u svoje omladince ne samo ljubav prema masi, nego i smisao za razumevanje njenih problema. Olud vidimo nove Srbe, naročilo kada su bili dorasli za univerzilet, kako aklivno rade na propagiranju i jačanju zemljoradničkog zadrugarsiva, specijalno krediinog, kako posećuju radničke sastanke, naročito u raznim sindikatima itd.

Ovde nailazimo na drugu karakteristiku Stajićevog nacionalong rada, a la je demokralizam. Njegovo napred pomenulo upućivanje omladine u narod nije policalo samo iz taktičkih ili recimo slrafeških razloga. Ono nije bilo samo poslula! uspeha nacionalno-oslobodilačke akcije. Ono je odgovaralo i dubokom Stajićčevom demokralskom shvatanju i nacije i nacionalnog oslobođenja i ujedinjenja. Nacija za njega nije bila nikakva apsirakcija. Nacija je bila za njega isto šio i narod, a nacionalno oslobođenje je bilo sinonim narodnog oslobođenja. Oslbođenja od čega? Od svih nečovečnih slega: i nacionalnih i političkih i ekonomskih i kulturnih. Sloboda i blagostanje naroda, a pre svega narodnih masa preislavljali su sadržaj. njegovog nacionalizma i njegova demokralija se je vrlo približavala socijalnoj, demokratiji ili, recimo, njegov nacionalizam bio je duboko socijalno obojen.