Naša stvarnost

BUGARSKA NAPREDNA LITERATURA ZA POSLEDNJIH NEKOLIKO GODINA

Najkrupniji uspeh savremene bugarske literature mogao bi se onači}i sa nekoliko reči: ma da još puna nedostataka, ona se ipak okrenula i sve se više okreće prema živom, realnom, konkretnom živofu i borbi naroda. U tome pogledu ima još mnogo i mnogo čega da se želi, ali činjenica je, na primer, da su naša napredna lirika i beletristika postigle izvesne značajnije uspehe. Čitava plejada talentovanih, iako još uvek ideološki i umetnički nedovoljno oformljenih pesnika, dala je i još uvek nam daje radove koji se, uopšte uzevši, razvijaju u znaku umetničkog realizma i borbene narodne poezije, čiji su rodonačelnioi kod nas: Botev, Baaravelov, Smirnenski, Geo Milev, i čiji koreni primaju životne sokove isto tako i od poezije klasika kao što su Puškin, Nekrasov, Majakovski, Verharen, Vazov, Javorov i dr.

Imena koja su se naročito istakla poslednjih 9—3 godine jesu: EBrum, Penev (zbirkom »Odrazi«), Pantelej Mateev (drugom zbirkom »Meridiani«), Marija Grubešlieva (drugom zbirkom »Most), Mladen Isaev (trećom zbirkom »Nemirna planeha«), Hristo Radevski (novom zbirkom »Puls«), Bamen Zidarov (drugom zbirkom »Antena«), Angel Todorov (drugom zbirkom »REorisne poemeć«), Nikola Lankov {drugom zbirkom »Pod lednomc), Vladimir Rusaliev {novom zbirkom »Pesme sa mansarde«), Grigor Češmedžiev ({sakupljena dela tom I, II, II — lirika i drame). Pojavili su se isto tako, bilo prvim zbirkama bilo pojedinim poesmama i pesmama: Ivan Burin, Virineja—Vihra, Bojkinski, Lozan Strelkov i čitav niz mladih pesnika, koji se sada oformljuju i daju povoda da se u nedalekoj budućnosti predvidi snažan rascvai naše napredne lirike. Talentovani, poznaži već i u Jugoslaviji, pesnik Nikolaj Hrelkov, autor poeme »Ponoćni kongres«, poslednjih nekoliko godina bolovao je tešku bolest, ali se već oporavio i uskoro će izići njegova zbirka, o kojoj ćemo naknadno govoriti. ;

Beletristika poslednjih dve-tri godine beleži isto tako krupne uspehe. Tako naprimer, po prvi put su raf, kao i celokupna prošlost i sadašnjost bugarskog naroda, posfali i postaju istinske umefničkorealističke teme, motivi i pokretne snage naše napredne beletristike. Nešto više, ima već pokušaja, nabacivanja velikih umetničko-realističkih platana. U nizu slučajeva ovi su se pokušaji pokazali kao neočekivano uspeli i nadobudni. Na prvom mestu fu žreba spomenuti »Proboj« Porsta Beleva, autora čitavog niza drugih falentovano napisanih beletrističkih dela — reportaža, pripovedaka i romana. »Proboj« je samo prvi deo jednog široko zamišljenog ciklusa. Drugi deo je »Mir«. Ove godine izišao je i njegov ireći roman, kojim obrađuje revolucionarnu prošlogsi