Naša stvarnost

BUGARSKA NAPREDNA LITERATURA 107

šnamenitih studija, znamenifih kako po njihovoj naučnoj objektivnosti, i velikolepnom stilu, koji duboko uzbuđuju sve što kod nas napredno misli, tako isto i po temama o rasizmu, nacionalnom pitanju itd. Ali ovaj list donosi i ozbiljne radove u kojima se pretresaju filosofska i sociološka pitanja i prima na saradnju pisce koji inače ne dele remkeanske poglede njegovog glavnog urednika. Ovim se časopis istakao kao jedan od najozbiljnijih, i mi verujemo da bi mu na tome pozavideli mnogi slični listovi kako u Jugoslaviji, tako isto i u Rumuniji i Grčkoj. Što se tiče »Svetlostruja« koji sada izlazi u Sofiji sa proširenim saradničkim kadrom i obnovljenim programom, frebalo bi sačekati dok se jasnije ne ocrta njegova fizionomija, pa objasniti zašto su se u prvim brojevima propustile greške koje jako poisećaju na izvesne nega}hivne strane ranijih nedeljnih listova. Inače, ovaj list pruža dovoljno nade da će postati jedan od doslednih demokrafskih glasnika svega što je danas u našoj zemlji čestito, savesno i budno.

Jedan od najvećih nedoshfafaka naše napredne literažlure sastoji se u nemanju jednog solidnog literarnog kritičkog lista, bar fipa i obima »Naše sivarnosti«. Teškoće su pre svega u objektivnim prilikama, ali ne samo u njima. Do velikog stepena ie su }eškoće i subjektivnog karaktera i vode svoje poreklo iz do dandanas nelikvidirane sektaške zaostavštine naše nedavne prošlosti {uticaj sektaškog kursa kod nas), pa zafo nisu baš sasvim slučajne i pojave kao što je ova: Prošlogodišnji kolektivni literami zbornik »Zemlja« palio je od idejne neorganizovanosti, idejne i umežiničke izbledelosti većine priloga, i od otvorenog sektaštva liferarno-političkog stava, Od sličnih nedostataka pate i druga izdanja, kao na. pr. »Brod«4. Zatim jedna druga činjenica: pisci, osvedočeni demokrati, drže se godinama po strani, pa se čak i okrivljuju za nabeđena ili stvarna zastranjenja. Zatim se s druge strane još uvek nailazi i na političku nepismenost koja dovodi ponekad i do stavova: da je borba profivu reformizma. danas.... nesavremenal Pojmljivo je da je sasvim drugo pitanje akta, tempa, itd. međutim, principijelno, bez ove borbe mi nećemo nikad stići konačnom cilju. Odricanje od borbe sa reformizmom istovetno je sa odricanjem od naših osnovnih principa i našeg krajnjeg cilja.

Drugi i opšti nedostahlak našeg liferarnog fronta za poslednjih nekoliko godina je u tome, što se naši pisci vrlo slabo ili nikako ne interesuju životom i borbom fabričkog radništva u samoj proizvodnji, a ukoliko u svojim delima i odražavaju te borbe, oni još uvek vide svoje heroje kroz zastarele sektaške naočari.

Nije ništa manji ni nedostatak što još uvek ne možemo da ispravno povedemo i podnesemo surovu, no i ispravnu i delainu kritiku i samokritiku. U tome pogledu dolazi se i do vrlo žalosnih rezultata. Tipično sektaški članci, koji su davali povoda reakcionarnim kritičarima kao što je Jordan Badev, da nezasluženo pobijaju našu naprednu literafturu, ne samo što se irpe, već se i na njih ukazuje kao na primere neseklaške i društveno korisne rabote. Isto tako i sektaške paškavile koje su osuđene od naših najvećih autoriteta, paškvile na adresu nekih naših starih pesnika kao što je Dimitrije Poljanov, umesto da se od istih autora jasno i nedvosmisleno osude, reklamiraju se gromko i uporno