Naša stvarnost

DVA PISMA 191

Francuske bilo je tako jako, da izuzev »pacifiste« Flandena i »pacifiste« Giono-a, niko se nije usudio da mu se javno suprožstavi.

Ali ljudi, za koje je rat oduvek bio izvor bogatstva, ovoga pula ga nisu hteli. Došao je Munchen i njegove posledice, taj Miinnchen zbog koga su mnogi prijatelji Francuske u svetu postavljali sebi teška pitanja, ista pitanja koja i Focillon iznosi:

Tamo u brdima Čehoslovačke ljudi i žene nose veću tugu nego za izgubljenim sinom.... Zar Francuska misli da se razumom, umerenošću, križiičkim smislom suprostavi svemu fome?

Jedno je nesumnjivo: da je najveća snaga ove nacije u tome što se nije izobličila, što je ostala, uprkos svemu, verna sebi. Ako sumnjafe, molim vas obratite pažnju i na druge glasove koji se čuju, glasove koji vrede bar isto koliko i ćutanja političara ili njihove žalosne i mračne reči. Neka naši srećni prijatelji promene mišljenje. Neka naši brižni i nesrećni prijatelji ne gube veru. Mi verujemo, ne u iznenadne preokretfe, u neviđena čuda, već u vekovnu slfalnost jedne iste misli napretka.

Ovu vekovnu stalnost jedne iste misli, ove glasove koji se čuju i koji vrede bay isio koliko i ćulanja političara ili njihove žalosne i mračne reči, Focilon ponovo nalazi kada vidi, posmatrajući Pariz u sumraku sa starog krova Collage de France-a, u dnu male uličice, upaljen prozor jeftinog stana.

Bako je bila čovečna i prijateljska ova siromašna lampa. Svedočila nam je o istrajnom životu koji se ne prekida. Bao duh svella i jasna. Sve svešlija što je mrak postajao gušći.

Ova mirnoća čoveka, koji je sa retkom lucidnošću i osećajnošću pražio sjajan trag francuskog naroda u umetnosti, u kome se taj narod uspeo na neslućene visine, suprostavlja se onom pesimizmu koji smatra francuski narod — i uopšte narod — nemoćnim i iskvarenim.

Dok Ffocillon smažra da ireba da brani francuski narod pred očima celog sveta — od onih koji su u njegovo ime radili profiv njega, H. G. Wells, poznati pisac i pretsednik međunarodne organizacije umehnika i književnika Pen-kluba, ustaje u odbranu engleskog naroda. O}kriva razloge koji su rukovodili Chaimberlaina prilikom njegovog »minhenskog stava«.

Birajući između nečasnog i ponižavajućeg mira i opasne preinje ponovnog izgrađivanja svefa, koje bi srušilo do temelja sva zastarela i ubuđala shvatanja, londonski City i West End, engleski aristokrafi i engleski magnati, kratko rečeno imperijaliste, nisu ni trenufka oklevali.

Da bi opravdala »Minchen« britanska vlada je organizovala nešto što bi se moglo nazvati panikom. Jednog jutra John Bull se probudio ošamućen piskavim glasovima spikera, okružen civilima u uniformi, opsednuži peščanim džakovima, zauzdan gas-maskama, a užasno velike gomile žena i dece kočile