Naša stvarnost

182 LJUDI — DOGAĐAJI — ENJIGE

pravi socijalni književnik kako ga lansiraju. Bez ikakvog pieteta, smaframo ga svakako najznačajnijim današnjim seoskim pripovedaščšem Srbije.

Jovan Popović

NA ČARDACIMA I VAJATIMA VINAVEROVIM

Naša su deca profiv nas, kao i naši ocevil Mi čekamo unuke!

U kulturnoknjiževnoj beogradskoj čaršiji postoje mnogi dućani i dučančići, magaze i žirafike, apoteke i piljarnice. Ako nam ustreba beogradske nagrađene mudrosti, Velmar Janković je uvek spreman da svakome u fren oka isporuči kalemegdanski pogled na svet na tone, vagone ili šlepove koji će uzvodno stići sve do Siska, a tamo bi ih dr. Dvorniković prihvatio i brzovozno preneo do na sam Jelačićev trg gde bi se ova dragocena domaća roba krčmila po najpovoljnijoj, upravo bagatelnoj ceni. A što se liče slavjanojuščih ekstaza, balkanstvojušče patetike ili hristolike emfaze, naći će se dobro upakovane, sačuvane od svakog kvara kod Duje Nikolajevića, Vladimira Vujića, pa i kod mislenopevušećeg Eordića. Takođe još ima i čuvenih, širom celoga svela poznatih Nikolajevih filozofskomoralnih pravoslavnih dvopeka, naročito ako se umoče u našu fradicionalnu crnu — razume se pod prefpostavkom da to nije ona isto tako tradicionalna siktferkava — uz koju se nadahnuto ćaska o svemu što se sa našim dušama zbilo od dolaska na ovo sudbonosno ali slavno poluosirvo, pa do dana današnjeg, a uz koju se vidovito predviđa šta će se sve sa nama zbiti od danas pa do suda sfrašnoga, ne baš ni foliko strašnog, pošto se na njega dolazi bez ikakvih prethodnih istraga. Sladokusni ljubitelj, dakle gurman za ovakvu našu domaću industrijsku mislenost može da do-

- bije i dramafizovanu našu »rasnu mistiku« Ranka Mladenovića, nažalost već uveliko zaboravljenu. Usluga je brza i tačna. Cene nisu baš sasvim ufvrđene, cenkanje i pogađanje je dozvoljeno do mile volje. Daje se i na otplatu, dugoročnu i kratfkoročnu, pa i na veresiju, ili, slikovitije da se izrazimo na kredu i na veru — jer u ovoj našoj kulturnoknjiževnoj glavnoj čaršiji još vlada čestiti paitrijahalni duh, veruje se u poštenje i književni obraz. A naše stare firme najbolji su jemci da će sve biti časno i pošteno, po duši i srcu, bez dopisivanja i jeksik merenja.

Isti taj duh i duševnost vladaju i u maloprodaji stihova i romana, pripovedaka i eseja; nije nepoznato ni u kasapnicama naše dramaturgije u čijim se ledenicama čuvaju butfovi i čereci, uvek sveži, bez ikakvog zadaha, dobro usoljeni a katkada i upacovani. Bod Drainca se u svako doba dana i noći može navražiti na čašicu-dve njegove lirike, slobodnostihovane ili rimovane. Šop je čuven po svojim poetičnim piškotama, razume se nagrađivanim. Sfari i zlovoljni Sima Pandurović nudi svoje špricere »okovanih slogova«, uz meze pršutfe svoga pesimizma i uz krastavce svojih kulturno-socijalnih zanovefanja, i