Naša stvarnost

154 IJUDI — DOGAĐAJI — BNJIGE

i iskren u bojama, dobio je učenika, dobrog učenika u svome mladom šinu Ivi. Dirljivo je gledati njihove radove, koji ponekad kao da su od ištog naivnog i poštenog umelnika.

Ćaće ima najviše intelektualnih preokupacija; najviše svesnih namera unosi u svoja platna i svoje crfeže. Ponekad se njegov socijalni stav ispoljava u preteranim, i neubedljivim kontrastima, no ponekad postiže seljačku jednostavnost poslovice. Marinski pejsaži mu nažalosti ponekad liče na anziskarte, ali ima vrlo ozbiljnih pejsaža u kojima ga nije suviše ponela težnja za slikarskim rešenjima, nego ga je poisticala anegdožja. Rod svih njih iskrenih reagovanja na polresne događaje u bližoj a i daljoj političkoj stvarnosti u svefu, mahom dosta primitivnog {naročito slike o društvenim kontrastima u gradu). Ova zamerka ne treba ni da čudi ni da vređa. Baš ovi umežnici nikli na određenom lu, oživeli pod snažnim udarcima ujisaka svoje okoline, prilazeći udoljenijoj temi, koju samo zamišljaju, moraju pokazati oisustvo neposredne, čulne inspirisanosti, i pored najlepše namere.

Generalić je ovoga puta dosta oskudno zastupljen, pošto u zadnje vreme nije bio u prilikama da slika. Najviše namerno primitivistički među njima, najmanje primitivan međujim, preokupiran slikarskim spekulacijama, Generalić je dalje od umeiničke autlentičnosti nego njegovi ostali drugovi. Možda izgleda drukčije, jer Generalić najviše vlada tehničkim postupcima. No u tome baš i jesi problem: svi ovi seljaci slikari postižu aujenftične umežničke akcenie onda kada, ma i naivno i nespreino, verno reprodukuju i tumače sivarnost koja ih tišti i poističe. Opasnost bi za njih bila kada bi se ožisnuli u slikarske probleme na štefu stvarnosti koja ih inspiriše i daje im snagu. Bod Generalića je ta opasnost došla u vidu slikarske teorije. On je najviše čovek »od zanata« međ svojim drugovima. Pa ipak bi mogao da se u ponečem uči od manje virtouznih svojih drugova. Pozitivno je što su svi ovi pošteni umetnici uvideli da, protivno vraćanju nekom primitivizmu i učaurivanju u neku »čisto seljačku umefnosić, treba da steknu što više izražajnih sredstava dosadašnjeg slikarstva, da bi što rečitije i što autenfičnije tumačili onu dramatičnu stvarnost koja im je postavila dužnosti nadahnuvši ih snagom revolta i čovečnosti. To oni čine, i mnogi priznati slikari mogli bi da idu u školu kod ovih umežnika koji stvaraju i izgrađuju se pod najtežim uslovima.

P.

UZ ČLANAK O NAPREDNOJ BUGARSKOJ LITERATURI

Članak »Bugarska napredna literatura za poslednjih „nekoliko godina« napisao je specijalno za naš časopis bugarski filosof i estetičar Todor Pavlov. Pavlov je jedna od najkrupnijih figura savremene materijalističke filosofije, jedan od najboljih poznavalaca materijalističke estetike, istinski napredni književni kritičar. Izdao je veliki broj filosoiskih rasprava (»Idealizam i mažerijalizam«; »Remkejansitvo i materijalizam«, »Spinozizam i dialekitičeski mažerijalizam«, »Osnovni Voprosi na žfeorijata na poznanieto« i dr... Ruska Akademija nauka izdala je dve njegove vrlo zapažene filosoiske studije: »Teorija otra-