Naša stvarnost

TROUGAO SPOLJNE POLITIRE PITA

tivne bezbednosti. Ovakav put, međutim, g. Nevilu Čemberlenu s njegovim shvatanjima, vaspitanjem, i celokupnom Ppsihološkom strukturom bio je neprihvatljiv.

Pre svega, sve dok nije postao ministar pretsednik g. Nevil Čemberlen se nikada nije ozbiljno bavio spoljnom politikom. Njegove sklonosti i sposobnosti ležale su u pravcu privrede, gde se pokazao veoma radan, istrajan i pedantan. Nikada se on, ni u svom privatnom životu, ni kao pretsednik birmigamske opštine ili ministar finansija, nije upuštao u dalekosežne kombinacije ili spekulacije, nego je pretpostavljao da se kreće strogo u granicama, klasične ekonomije. G. Čemberlen je uvek više voleo solidnu sadašnjost nego varljivu, ma kako sjajnu, budućnost. Kao ministar finansija on je uvek sebi stavljao kao prvi princip uravnotežen budžet, i nikada nije pokušavao da svoje teškoće reši lakšim putem pozajmica. I zato od g. Čemberlena, kada je svoje sposobnosti preneo u nov resor spoljne politike, nije ni bilo očekivati da će odjednom staviti budućnost pred sadašnjost, da će poći putevima smelih, i možda i vratolomnih, koncepcija, razviti, jednom rečju, sklonosti koje nije pokazivao ni u svojoj rođenoj struci.

Zaista, za sve vreme svog ministrovanja, g. Čemberlen je problemima spoljne politike prilazio uglavnom psihologijom solidnog poslovnog čoveka. Rešavao je on svaki problem Dpojedinačno, bez predrasuda prema teorijskim implikacijama, blisko, konkretno, onako kao što bi ga rešavao svaki drugi čovek iz sitia. Taj pečat psihologije sitia ono je što specialno odlikuje politiku g. Čemberlena. Značilo je to na prvo mesto stavljati pitanje održavanja mira. Jer sve dok ima mira, poslovi se, ma kako rđavo, ipak mogu voditi. Dok rat znači kraj svih poslova, možda društvene promene, pa čak i pomeranje imovinskih odnosa. Iz ovakvog osnovnog stava izrasla je i pozitivna politika g. Čemberlena: pokušaj političke nagodbe serijom uzajamnih koncesija. U prvom redu sa svima onima koji ako u ne celini, ipak u osnovi, primaju privredne koncepcije sita. A to znači sa celom Evropom, sem Rusije koja propoveda iz osnova obrnut sistem.

Koliko je ovakva koncepcija stvamo rezultat gledanja sitia na probleme spoljne politike, vidi se iz toga što su druga dva istaknuta konservativna političara, koja su izišla ne iz privredne nego iz imperialne političke škole, u opreci sa njome.