Narod / Mirko Perković

и =

li divnijeg primjera? Vi, evropske dame, imate li u svojoj povjesti takove majke!? O pjesmo naša, mi fi se klanjamo, јада iakav spomenik podiže našoj majci! На rekla, {i si nas zauvijek naučila ono načelo, da је majka, temelj kući, da nas majka ne radja samo ljelesno, nego da nas radja i duševno, da će plemenite majke biti temelj našoj budućoj velikoj, ujedinjenoj, slobodnoj Jugoslaviji! Zar je zaludu proročki duh našeg naroda dao ime toj majici — Jugović? Zar mile to ugaoni kamem — Jugoslaviji?! Takove majke, koje rodiše ne devet nego stoline Jugovića, rodiše i našu djevojku Kosovicu. 1 njoj podje zaručnik i dieverovi na Kosovo bojno. I ona ide za njima. Nosi hljeba bijela i hladne vodice, da okrijepi ranjenike. Hoće da ih povrati životu! A što dozna jadna? Pogimu joli Miloš Obilić i Toplica Milam, Kosančić Ivam. IL zaručnik i d|everovi! Što čini ta divma kćerka? Ona, što se nadala da će poroditi Relju Bošnjanina ili Srđu Zlopogleđu iz zagrljaja Miloševa, ona što је запјаја da natkrili svoju majku Jugovićku, ona — vidi mrtva oca svojih sinova. začelih u duši svojoj! 510 veli? I ona Žrtvuje svoju veliku dušu svome rodu, grli bor zeleni i kazuie svoju strašnu Бо za slomljemim Ротоушпа па Kosovu: