Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш, стр. 286

СОРКОЧЕВИЋ

станку и пропасти Дубровачке Решублике. Све своје списе скушио је 1838 у књизи: Fragments sur l'histoire. politique et littćraire de lancienne rćpublique de Raguse et sur la langue slave, C. je IIpoomepy Meриме уступио, за друго издање његове Сигја, превод Качићеве Песме од Милоша, Обилића и Вука Бранковића. Литература: Божидар Ковачевић, Кнез Антун (Оорго (Српски Књижевни Гласник, н. с. 16, 184—196). И. Ибровац.

СОРКОЧЕВИЋ ИВАН ФРАНАТИЦА (ФРАЊоО) (5огво), правник и песник (1706 до 1771, Дубровник). Саг великом. марљивошћу изучио је право, особито дубровачко, па је у ту сврху у десет томова. салцушио, уредио и протумачио домаће законе и наредбе, што су му могле требати при вршењу адвокатског звања. Шревео је на талијански Дух вакона од Мопеезашеш-а. (0. се много бавио и поезијом, али је готово само преводио, особито разне талијанске драме од Метаставија и Мафеја и француске од Молијера. J/.

СОРКОЧЕВИЋ ЛУКА ДИДАК (12/11 1776, Дубровник — 1/12 1865, Дубровник). СО. је један од последњих пригодних Лалинских песника Дубровчана. Певао је о свему и свачему. Кад се таквих песама нажкушио приличан број, хтео их је штампати у зборнику, али је аустриска. цензура. забранила, штампање неких патриотских песама, а (у дужим песмама прецртала је поједине стихове. Зало их песник није ни штампао. (О. су песме слабе, и по језику и по садржини.

Литература: Ђ. Керблер, таи пи

СОРКОЧЕВИЋ МИХАИЛО (Зогво), син Антуна, С., Дубровчанин, латински песник (1739 — 1796, Шариз). Штампао је у Дубровнику спис De origine et incremento игбу5 Вћасившае (1790), а неколико година,

после тога издао је, исто тако у Дубровнику, неке песме Фрање Отаја, (1793) и Рајмунда Кунића, (1795). ПИ.

COT, cemo у Срему, у илочком срезу; у западном жрају Фрушке Поре, уз друм Илок— Шид, од Шида (пошта, и железничка станица) 8% км к североистоку. Има. 1.169 становника у 949 дома, поглавар ство општине (1.998 становника), римокатоличку жупу и пучку школу. Неолит ски налаз Прад {castrum, castellum S. Рачи) у (О. спомиње се у 15 веку (1416 до 1 Припадао је Порјанскима, а. доцније калочкој надбискупији. J. М-н.

СОТИН, село у Срему, у вуковарском срезу; на Дунаву (116 м), паробродска, станица, од Вуковара 12 км (правац) ко југоистоку, од железничке станице Грабово (на шрузи Вуковар—Шид— Рача) 5 КМ к североистоку. Има 1.479 становника, у 431 дому, поглаварство општине (1878. ставовника), · римокатоличку жупу, пучку школу, пошту. — Место је било насељено већ у неолитско и у метално доба.

Оно је старије од 3.000 година. У римско. време тамо је био град Согпасит, који се први шут спомиње у једној римској

„војничкој дипломи. из доба царства. У

њему је била коњичка и пешадиска, посада, да брани скелу на Дунаву у варварску земљу. Око 220 ту је била настањена Соћоге Ргипа Ашгећа ПОагдапогит Атптопинапа, чији је печат нађен на, једној цитли, а. можда 'и друга (II) кохорта истота имена. Сем других преисториских и римских старина, у С. је нађен и жртвеник, посвећен оцу Либеру од Гаја Антонија Сабина, консуларскога бенефицијаpuja. Онде“ се ваљда од главне Дунавске цесте, уз коју су се донекле налазили градови, одвајао крак у Цибалију (Винковце). Већ 1289 био је С. знатно место. У доцнијем средњем веку. припадао је вуковској жупанији, и то њеној најмоћкијој породици Горјанских, затим Корођа па Банића (Ваш у), Царина и ду-

– навека. скела код О. спомиње се више пута.

Литература: Ј. Бруншмид, Археолошке биљешке из Далмације и Паноније (Вјесник Хрватскога, Археолошкога Друштва, 1901, 139—143); Ј. Бесендорфер, Цртице из славонске повијести (1910).

Ј. Модестин.

СОТЛА. Б. Сутла.

СОТОШЕН ФРАЊО, члан загребачке драме (6/2 1881, Загреб). Први пут је наступио 1899 у једној путничкој дружини у Земуну, а 1904 је антажован у Загребу, тде се подитао до првих улога. После Димитријевићеве смрти преузео је (О. многе његове улоге, а међу првима: жупника Хопе у Халбеовој Младости и Милера у Шилеровој Сплетки и љубави. Најбољи је као Витиг у Хауптмановим 'Ткалцима и пастор Мандерс у Ипсеновим Аветима.

СОЦИЈАЛ - ДЕМОКРАТСКА СТРАНКА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ основана. је 28/61909. Програм. јој је сличан програму Српске социјал-демократске партије. У. шротраму социјал-демократа у Босни и Херцеговини изостале су или су измењене неке одредбе из програма. Српске социјал-демократске странке: Тражи се шропорционални изборни систем, али не »за земљу у њеној укунности«, а, док се то не изврши, да се законом установи одређивање изборних округа, после сваког потписа становништва (тачка 1). У тач. 8 нема одредбе: »О одлучивању о рату и миру Народном Скупштином. Изравнање свију интернационалних (размирица. путем изборнога. суда. У тач. 7 не тражи се »Световност наставе «.

Има неколико одредаба, које садржи програм Социјал - демократске странке у Босни и Херцеговини, а нема их у шротраму Орпске социјал - демократеке партије. У тачки 1, код права бирања, додаје се, да та имају само они »који та немају у којој другој земљи«. У тачки 3 тражи

— 278 —

e