Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш, стр. 290

СОЦИЈА ЛИСТИЧКЕ РАДНИЧКЕ НОВИНЕ

траму ОРПЈ. Кад се постигне · диктае тура пролетаријата, Југославија ће се организовати као Совјетска Република, у којој ће све власти бити у рукама. народа, организованог у радничким, војничким и сељачким већима. Она треба да ступи У братски савез са суседним народима и створи совјетску федерацију ~ балканскоподунавских земаља, као саставни део међународне федерације Совјетских Република. По томе се програму организује "народна војска и као њен део црвена. војска, да чува револуцију и војници сами бирају своје старешине. Производња. и тртовина социјашивују се и уводи се обавезан рад, социјално законодавство извести на модерној основи. КПЈ неће уништавати мале поседе оних сопственика, који не експлоалишу туђ рад, нити ће угњетавати умне раднике, него ће их искоришћавати, ради што боље социјализације свих врста производње. И ако је противник парламентаризма странка ће до коначне победе водити борбу и у представничким тедима, упоредо са акцијом масе ван парламента. Она ће стајати Ha, бранику идеје о једнакости и равношравности свих националности у земљи. Независна радничка партија Југославије организовала се после забране комунистичке – партије – владином Обзнаном (29/19 1920) и Законом о заштити Државе (3/8 1921). На конференцији у Београду 13—14/1 1993 партија је донела свој програм. У њему се проповеда братимљење радног народа свих земаља, (у шрBOM реду на Балкану и. југу Европе, и борба против насилног и хегемонистичког централизма, а. за. самоопредељење радног народа са пуним унутарњим слободама. Питање граница. има се решити народним плебисцитом. Захтева се шуна. политичка, и културна слобода националних мањина. Програм HPII тражи апсолутну | CJIOбоду економске – организације – радничке класе, за коју је потребно: Најпотпуније право коалиције, слобода, штампе и збора, потпуно право радничког штрајка и у државним предузећима, једнаки раднички закони Ba сву државу. Укинути закон о заштити државе, побољшати радничко законодавство, рад од 8 часова, осипурање радника у беспослици да буде на терецу државе и послодавца, обезбедити радничкој класи прађанска и политичка. права, изједначити пољопривредне раднике 08 занатским и индустриским у погљеду осигурања, стручно обавезно школовање младих радника и шегрта да се урачуна у радно време 8 часова, законско осигурање. једнаке минималне наднице према ступњу скушоће, подизање радничких и сиротињеких станова од стране државе и општине, под контролом сеоских и радничких већа извршити монополисање извоза и увоза, обезбедити народну исхрану и сузбијати скупоћу, уништити феудалне односе, а неексплоатисане и веле-

поседничке земље дати, без накнаде, сељашима са мало или ни мало земље, остатак предати агрикудтурним кооперативама, подизати потрошачке задруге и поматати их државним новцем, извршити социјализацију рудника, шума, воде, саобраћаја, ~ увести опште право гласа, за оба пола, пропорционални систем са једном. листом за сву земљу, једнакост жена и људи у свим приватно-шравним односима, укидање реакционарних одредаба у Уставу, право азила за политичке и верске кривце, организовање државе на. социјалистичко-републиканским начелима, непосредно народно гласање за сва шитања, која народ жели сам решити, о рату и миру одлучује народ тајним гласањем, место стајаће војске завести систем ору- · жаног народа, борити се против сваког империјализма, социјализирати – ашотеке, болнице, бање, купатила и установити бесплатно лечење. Инвалиди да добију накнаду у висини минимума, за егзистенпију. У културној политици углавном исти је програм као и СОРПЈ. Васпоставити односе са Русијом и протерати из наше државе све руске контра-револуционарне банде. Радити на зближењу балканских народа и уравњати пут за стварање федерације слободних социјалистичких република. балканских народа.

Орган странке је Радник.

На изборима за Конституанту КПЈ имала је 58 посланика, на изборима од 18/8 1993, 8/9 1995 и 01/9 1997 НРШЈ ниједног. Ј. Продановић.

· СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ РАДНИЧКЕ · НОВИ-

„НЕ, дневни политички лист. Излазио је

у Београду, са прекидима, 1921—1995. O JT JJ. СОЦИЈАЛИСТИЧКИ ПОКРЕТ У СРБИЈИ. В. Политичке странке у Србији шре организације.

СОЦИЈАЛНИ О ПРЕПОРОЂАЈ, службени орган Министарства ~ Социјалне – Политике. Почео је излазити у Београду 1921, под уредништвом От. Ј. СОтефановића. Штампао се. ћирилицом и латиницом.

У ЈИ.

СОЦИЈАЛНО-ДЕМОНРАТСКА. СТРАНКА У ХРВАТСКОЈ И СЛАВОНИЈИ постала. је под утицајем страних радника, већином Немаца, који су у Загребу били организовали мале, тајне социјалистичке грушице. Прва демонстрација обављена, је у Загребу 1/5 1889. — 1890 и 1891 излазио је у Загребу, маскирани социјалистички лист Раднички Гласник. 1/4 1892 покренут је први хрватски отворено социјалистички лист, Олобода, у Загребу. 8 ши 9/11 1894 закључио је први земаљски састанак оснивање странке, 21/11 1894 изашао је манифест о стварању странке. 3/11 1895 одржан је први, а 25—97/12 1896 други партиски контрес, који је прихватио партиски шпротрам и организациони статут. Програм је састављен по угледу на Хајнсфелдеки про

— 282 —