Nova Evropa

зорима бели, или модро и зелено обрубљени; на ивицама су бивали местимице и позлаћени, На маленим кровићима тих прозора стајале су посуде са цвећем; биле су обично дрвене. Унутрашњост ових цркава показује естетски осећај нашега сељака у свим појединостима, У њима налазимо још и данас резане олтаре, пуне рељефних орнамената, који имају своје узоре у академско-барокној уметности, али су се овде одомаћили у понарођеним различитим облицима. Тако ћемо наћи многе вијугасте ступове, по којима се успиње лоза са зеленим лишЋем и позлаћеним гроздовима; по оградама се играју анђелчићи, или стоје на њима символи светаца којима је у част постављен олтар, Свуд је живот и немир. А ти олтарису сви скроз позлаћени или посребрени, и сјај ковине у знатној мери отскаче још тиме што су делови превучени разним прозирним бојама (лазурама), тако да имамо пред собом жарку и богату целину, Светачки су кипови позлаћени, изузевши голе делове: лице, руке, ноге, Наш сељак веома радо представља зору небеске славе, и тражи да му се то прикаже на што је могуће осећајнији начин; то су постизавали тиме, да су застирали прозор за олтаром руменим стаклом, а пред њим би наместили свеца постављајући му са стране по једну до три кулисе да представљају облаке, — ови су се жарили, јер су били позлаћени или посребрени, у руменој светлости која би падала кроз стаклену плочу. Такови олтари обично нису дело сеоских резаца већ изучених вајара и златара, који су се тако потпуно прилагодили пучкоме укусу да су се са њиме идентифицирали. |

Исту пажњу, коју је наш народ посвећивао својој кући и божјему храму, показивао је и за мале верске споменике што их је постављао уз цесте на раскршћима, и на местима какве незгоде : распећа, кипове Свете Богородице, и других светаца. На нарочито видним местима постављају богатија села читаве сазидане капелице с олтарима, поглавито зато да се у њима о Брашанчеву врши благослов, Те капелице су често измалане и вани и унутри, У наше време такови се радови дају на израду већином академско изображеним сликарима; у старија времена свршавали су тај посао домаћи „фресканти“, који су били са пуком у најужем дотицају, а који су си присвојили нешто потребне технике при гледању како раде академски сликари по црквама у граду или жупништу (обично учитељи, зидари, или бивши ученици собних сликара),

Брига око уметности у сељачкој кући извирала је поглавито из верског осећања. Многобојне слике, израђене на стаклу, имајући за позадину више пута сребрну фолију, оживљавале су у кући бело окречене зидове, Гдегод је народу додиру са вером и прквом, јавља се уметност, Жене и девојке по више месеца везу ускршње плахте, и ту настаје право

209