Nova Evropa
|
"О историјском културном значењу Цркве за словеначки народ, сабрао је нарочито Др. Ј. Груден, у разним својим делима, мноштво података; но има по свој прилици још неистражена, а много можда и заувек изгубљена занимљива материјала. Али већ из онога што је сакупљено, види се да је Католичка Црква била словеначком народу права културна матица,
Треба, наравно, пожалити, да је к Словенцима већ на почетку долазио напоредо с хришћанством снажни уплив немства. Бесмислено би било сада испитивати; шта би било, да Словенци нису дошли под франачку власт; шта би било, да је Љутовид Посавски одолео франачком притиску ; или шта би било, да је мисија Св, Ћирила и Метода потпуно успела 7... Да су Словенци остали пагани, били би по свој прилици ишчезли; кад су постали хришћани, изгубили су из историјских разлога своју самосталност, али су бар постали културан народ. |
Тешко би било навести ишта културно значајније што не би била дала Словенцима, непосредно или посредно, Католичка Црква. Као што Европа уопште има да захвали, по речима једног духовитог Франпуза, своју културу калуђерима, тако су и за Словенце нарочито самостани били културна средишта. Штогод је у Словенији школа, све до новијег доба, те су готово све биле црквене, жупске, или самостанске, Тако се, например, већ 1262 године спомиње жупска школа при Св, Петру у Љубљани, нешто доцније и шенклавшка школа, а затим у Крању, Шкофјој Локи, Камнику, Рибници, Новом Месту, Випави; више школе биле су по самостанима у Брежама, у Шт,. Павлу, у Крки, А неке жупске школе имале су и карактер данашње средње школе, Из доцнијег доба занимљив је пример таке школе „рушка гимназија“, коју је у усамљену селу (Руше) 1645 године основао сеоски жупник Јурај Козина, те која се одржала 113 година, и изобразила преко 6000 полазника, међу њима 3 надбискупа, 8 бискупа, и много других одличника, 1597 године основали су језујите у Љубљани колегиј који је с временом добио готово значај универзе.
Црква је штитила и развој обрта и трговине. Тако су, например, самостани организовали трговину по Словенији. Ветрињски самостан посредовао је трговину између Корушке и Крањске, самостан Бистра између Љубљане и Трста, самостан Стична између Љубљане и Сиска. И цесте су уздржавали самостани (тако се прича за цесту кроз Љубељ). На прелазу и под Љубељем уздржавали су бели самостанци и пребивалишта за путнике, Место Тржић постало је управо од једног таког „гостињца“; но било је и више
183