Nova Evropa

ситуацијом. Оне се понављају као рубрика кроз све новине, и први пут од свршетка рата узбудила се својски услед њих европска дипломадије. Више нето што би се, по природи ствари, могло ишчекивати. Јер шта је природније него да се сложе у одбрани својих заједничких интереса мале државе Средње Европе, да би осигурале крвавим знојем стечену независност својих земаља и минимум својих права извојеваних Џаришким Уговором: да се сложе, док још велике територије Европе букте у пламену рата, да нико не би мотао покушати повратити старо стање ствари или створити неко ново слично оном што је било; Зар нам нису баш овакав савез једнако проповедали и препоручивали наши искрени пријатељи међу самим великим савезницима, они који су нас често поматали па и предводили против своје рођене старе дипломадије,

Иницијативу за овај савез узели су Чехословаци, који су одувек показивали међу малим народима највише смисла за организа цију и ситни рад, а којима су сада на челу људи новог доба и нових идеја, као Масарик и Бенеш Негативни подстрек, да, до мале антанте дође баш у овом часу, дала је франдуска дипломација, ударивши прва старим путем и обновивши стару праксу тајног преговарања и изигравања једних малих против других малих. Овај пут, госп. Палеолот, престрашен од покушаја, Британаца да ступе у економске везе са балканским државама и добију што већег утицаја па пловидбу Дунавом, измислио је као контрапотез »нову оријен тацију« француске спољне политике и то у правцу »дизања на ноте« Маџарске на штету њених суседа. Он је објавио нотом владама, Чехословачке, Румуније и Југославије овај свој нови »курс«: помоћи и ојачати Маџарску у привредном погледу, и ув то настојати да се Тријанонски Утовор подвргне ревизији у корист Маџара (да Пожун и Кошице припадну опет Малпарској, па евентуално да се К њима присаједине и Малоруси [Русини] на западу бивше „Аустро-Угарске, као и да дође до проглашења, аутономије Ердеља). У овом је смислу званична Француска отпочела, преговоре са Мапарима, и тражила је — преко емисара (барона Улмана и неког Келети-ја) — да јој у име компензација Маџари уступе контролу над жељезницама и над фабрикама дувана. Маџарски министар вањских послова, Телеки, међутим, у име своје и својих антлофилских другова, обратио се је тада на Енглезе с понудом, да би Маџарска њима, Енглезима, уступила што Французи од њих траже, ако јој они испуне што Французи обећавају. Енглеви су, наравно, одбили свако преговарање с Маџарима док ови не ратификују мир, али не пре нето што су се прво осведочили да франуске понуде ове врсте одиста постоје, Ово је аутентична верзија из ентлеских званичних кругова. Шта, је маџарска влада даље радила, и да. ли се вратила Французима, то не знамо; али је овај франпуски »нови курс« имао као последицу, да на време скрене пажњу суседима Мапарске на опасност која им прети, и да их пожури да склапају савез.

41