Nova Evropa

нам — због важности налцег првог ц главног новчаног завода изгледа да не треба да остане неказано.)

Господо,

На вандредном збору Народне Банке, 4. јануара о. г., затражио сам реч, на извештај Управног Одбора, да бих уложио протест против рада управе Народне Банке за време изгнанства. Тада су тосподин Вајферт и господин Марко Стојановић од стране управе упутили апел на нас акцијонаре, да одустанемо од речи, да би наредни збор могао решавати о важном пројекту закона о претварању Народне Банке Краљевине Србије у Емисијону Банку Краљевства О.Х С. Господин Марко Стојановић изтоворио је том приликом и сам врло оштре речи у осуду држања управе и њених појединих чланова за време изгнанства, и рекао је да он можда има више да каже и да се потужи него ико други, и да ће он бити први који ће тражити да све изиђе на јавност и да се кривци по заслузи казне; али да је томе место на редовноме збору акцијонара који ће ускоро бити сазван. Он нас је преклињао, ако се сећате, да не реметимо важан народни посао који је тада био пред нама, називајући дан оног ванредног збора правником већим од Божића, правим Ускрсом, Уколико се мене тиче, ја сам се онда ограничио на кратак, »платонски« протест, задржавајући себи право да на редовном збору поново узмем реч; једино сам још — видећи у последњем часу, да је на дневном реду и избор неколико нових чланова у управни и надзорни одбор — апеловао на акдијонаре, да не бирају у управу људе који су дали повода невадовољству или су учествовали у раду који заслужује критику и осуду.

Међутим, господо, шта се десило Ако ми допустите да останем у оквиру слике коју је употребио г. Марко Стојановић, називајући онај дан Ускрсом за Народну Банку, за нашу државу, и за цео народ, онда бих рекао, да одиста уз тај Ускрс није фалио ни Велики Џетак, — само што је у овом случају овај дошао после Ускрса. Искрено да признам, ја тада још нисам управо ни видес јасно, шта се дешава, А није ни било лако видети: На нас обичне акцијонаре, који смо дошли били као на неку своју редовну дужност, извршен је препад; гурнули су нам у шаке, на улазу у дворницу, одједаред све: И дневни ред, и списак акцијонара, и пројект закона о новој банци, и гласанице. Ко би сету разазнао! Једино по дупком пуној сали, у којој смо се усред зиме знојили чекајући да уђу господа од одбора, могло се опазити да се нешто спрема, Сетио сам се како нам је госп. Вајферт још на неколико дана пре збора рекао, да се збор на сваки начин неће моћи одржати заказанога дана, као ни иначе на први сазив, јер се редовно не одзива довољан број акцијонара. Овде је, међутим, било очигледно, да акцијонара и гласача има доста и сувише. Да ли су они поврвели у толиком броју због важности предмета на дневноме реду“ — Кад сам

46