Nova Evropa

су за њу. Будући да је предстојао важан догађај претварања Народне Банке Краљевине Орбије у Банку Краљевства 0. Х. О., било је природно да се на упражњена места у управи изаберу људи из проширене домовине, Чланови одбора, који су имали пред собом и предлог у овом смислу, пристали су да подупру само кандидацију ону коју су морали, то јест по једног члана из Хрватске и Славоније, и радије су усвојили уз ове г. Њеловићеве кандидате него што би пустили у управу Банке и по једног члана из бивше Војводине и Босне. Зашто, господо, да од бога нађете! Зар вам је срце тако уско и локално, да радије изневеравате свој принцип него да га заједнички браните са својом браћом преко Дунава и Дринег! Да су Војводина и Босна учиниле резерве уједињујући се са Србијом, добиле би и оне места међу вама, морале би га добити, као Хрватска и Словеначка. Овако, они су искључени Као пасторчад или као количина коју је слободно занемаривати; пре него што би њих узела. у обзир, управа радије заборавља све што је дели од г. ћеловића и његове групе, и гута његове кандидате заједно с компромисом. Дан који освањује у јутро после тих конференција, види дивно чудо: Измирене супротне принципе, — налази имена, господе Велизара Јанковића и Момчила Нинчића На истој листи новоизабраних чланова. са именима. господе Воје Вељковића и Драгутина, Протића. Али су три жртве остале на месту конферисања: Достојанство банчине управе, шири интереси акпијонара, и шири интереси народни. Ону прву жртву могли бисмо још преболети, — она се тиче непосредно старих чланова управе, који данас јесу сутра нису. Шире интересе акцијонара имамо права да бранимо што боље можемо, и да одбранимо, ако можемо. Али смемо ли допустити, господо, да страда интерес народни и општи услед тесногрудости и уског видика појединих чланова банчине управе Омемо ли допустити, да се одмах на првом кораку, у нову творевину заједничке и широке народне банке увуче прв сепаратизма, и покрајинске искључивостиг Зашто су чланови старе управе претпоставили кандидате т. Ћеловића представницима Војводине и Босне, кад су имали платформу са које су се врло лепо могли одбранити и сачувати нежељених другова!

Далеко је од нас помисао да се стављамо у позу повређених Војвођана или Босанаца. Ми лично не признајемо ни тројство у народном погледу, — за нас постоји један српскохрватски народ (од кога, су Словенци један огранак), и ми смо исто толико Хрвати колико Срби, исто толико Орбијанци колико Војвођани, кад је реч о народу и народности Или, ако ћемо говорити више финансијским језиком, како то приличи на овом месту, нама су једнаки, или подједнако драги, динар и круна. Хоћу тиме да кажем, да мислим, да решавајући судбину динара и круне с народног и државног гледишта, не смемо стајати на становишту оне монете коју имамо сами лично у џепу, — бар Народна Банка, не сме радити по том принципу ако жели да помогне уредити земљу а не да повећа привредни

51