Nova Evropa

ресе, оне би имале поставити за темељ своје спољне политике међусобни обрамбени савез који је једини кадар да спречи терманоку провалу преко Драве на Јадран и преко доњег Дунава на Средоземно Море.

Они код нас који траже политику наперену у првом реду против Италије, не мисле или не маре да нас таква политика нужно води у загрљај Немачке, једнако као што и Италија, ако хоће водити политику својих надијоналиста, мора бе утећи Немачкој. Ова би кобна утакмица око милости Немачке неизбежно свршила на штету и на срамоту обојице нас: сломом побеђенота и запобљењем победитеља, Проповедници народнота рата против Италије рачунају да помоћу Немачке можемо отети Италији долине Соче, Випаве и Раше, али не виде да би наша држава морала платити ту услугу фактичким губитком своје суверености, јер би после слома Италије Немачка опет постала arbiter Еиторае а ЈугослаВија њен вазал. Тад би наши чиновници додуше седили у Горици и у Павину, али би у највећим питањима нашега државнога живота, имала последњу реч у Београду — Немачка, докле јој се једнот лепог дана не би прохтело да у форми каквог подунавског савеза ускриси стару Аустрију па да нас опет стави под очинско крило аустријеких грофова и бечких бурвијанаца.

Узалудно је да претресамо друте евентуалне комбинације рата c Италијом, који би, како се говори, могао срећно свршити и без немачке помоћи. Ушла Немачка у рат или остала по страни, она ће свакако извући сву корист из јужнословенско-талијанскога сукоба. Ново уређење средње Европе захтева, јаку Италију и јаку Југославију, јер само оне две су кадре да очувају равновесје против Немачке која ће непрестано тежити да га сруши. Ако дође до рата између наси Италије, какав год био његов резултат, он мора свршити ослабљењем једне или друге државе, ако ли не обојих, а тад се аутоматски враћа Немачка хетемонија која ће поново деградирати Италију на ранг силе другога, реда, а нас довести у политичку и економску подређеност Германији,

Да очувамо од те погибије највеће благо народа, а то је невависност народне државе, коју смо стекли ув цену тако страховитих жртава, морамо да свакако запречимо рат који би нам донео таке последице; а најсигурније ћемо га спречити, ако утврдимо пријатељске односе с Италијом. Постигнемо ли то, благодати тога пријатељства осетиће најпре они наши сународњаци на западној гранипи, који данас виде свој једини спас у рату с Италијом.

Тешкоће су на путу који води к споразуму, као што смо већ рекли, велике, и није корист тајити их. Напротив, ако хоћемо да их остранимо, треба да их бев страха и без обзира у појединостима раскријемо,

Овим сметња које смо већ натукнули, голема (можда главна) зашрека успостави пријатељских односа лежи у томе што не само слабо обавештено јавно мнијење, већ и службена Италија на нас

118