Nova Evropa

први поглед излазе као људи разумни и сувретљиви, који су ради мира приправни и на жртве, дочим Југословени чине дојам великих кавгаџија и незадовољника.

Уистину ипак није тако. Талијанима, којима су оситурани Трст и Горица, и Пола, и поврх тога самостални положај Реке, лако је говорити о нагодби, и пристајати на деобу где се већ не дели њихово, већ само наше. Једнако је лако разумети да против такве нагодбе најжешће устају баш они наши људи, који би њом имали бити жртвовани Италији, поготово кад сиде, по свему што су досад искусили, каква, их тамо жалосна судбина, чека, Ипак и ова наша браћа истичу жељу, да се јадранско питање реши на основу слоболко изражене воље односног становништва. У нас уопће нема империјалистичке странке као што су талијански нацијоналисте који, презирућ вољу народа о чијој се судбини ради, против свакога народнот и демократског начела траже анексију јужнословенске обале. Сви Југословени без равлике подређују своје територијалне захтеве плебисциту, дочим се у Италији ниједна странка, чак ни бољшевичка, није изјавила, за, плебисцитарно решење читавога јадранскота питања. У томе је битна разлика између талијанског и јужнословенскот становишта.

По свим знацима морамо очекивати да у најолиже време предстоје, ако ли нису већ започели, нови преговори о нагодби између нас и Италије. Да наша држава, ма колико биле уистину оправдане тузебе наше браће из окупираних крајева, не би без велике штете могла. одбити да преговара, то мора бити свакоме јасно.

Жоће ли преговори довести до нагодбе, то је друго питање, и оно зависи много више од Италије него ли од нас. Не смемо придавати одвише важности речима господина Фолити, да би Црна Гора имала остати независна држава, јер су те речи једна пука фраза удворности према краљу и његову тасту, и јер наша држава стоји на становишту да је црногорски народ својом слободном вољом решио да уђе у састав Југославије, и тиме је црногорско питање за. нас решено 068 призива.

Али и без обзира на то, нашој држави није лако улазити у преговоре, већ с равлота што се над њом од стране великих сила Антанте врши притисак да се на корист Италије одрече великих делова народне територије, који леже на запад тако званој Вилсоновој линији.

Као што је познато, ту се не ради о каквој ситници већ о 7000 и више квадратних километара нашега етнографског подручја по преко 860.000 Југословена, између најсвеснијих и најпросветљенијих чланова нашега народа, о другим речима значи, да нас силе жртвовати Италији готово једну тридесетину наше земље, и исто толики део целокупнота нашега народа, — већи број јужнословенског становништва, нето ли та је имала стара Црна Гора, а земљишта једанпут и по веће него ли читав Орем, За Словенце пак, којих скупа нема нето један милијон и чртврт, а од тога би их више од једне

112