Nova Evropa

венима не траже да одувму Италији ниједан крај који је искључиво или у већини талијански.

У Италији има разних елемената који не даду да се оствари - споразум с Југославијом: поред милитариста опојених победом и жељних највеће славе, коју они ишчекују од нове победе нал непредобитним српским витезовима, налазимо у том колу талијанске нацијоналисте из Трста и = потоће из Горице, Истре и Далмације, који знаду да не могу остварити свој програм насиља и освете ако Италија буде у миру с Југославијом; уза њих пристају сви они који. док траје данашње стање, уживају у власти, части и доброј плати у окупираним крајевима; налавимо ту политичаре старе школе који, тледајући предратним очима свет, једнако траже, као једини спас Италије, савез с Немачком против Оловенства, не видећи ни то да данашња, Немачка највише настоји да добије за савезника, највећу словенску власт, Русију.

Све ове разнолике елементе спаја, предводи и надахњује талијанско жидовство, нарочито онај његов део који стоји у тесним родбинским, пословним и душевним везама, с маџарским и немачкоаустријским јеврејима. Ови су аустро-маџарско-талијански жидови у Трету и Милану највећи талијански надијоналисте, док су њихова браћа и шогори у Бечу најфанатичнији Немци, као штосу у Пешти највећи маџарски шовени, а у Загребу највећи Хрвати сепаратисте; уистину су пак сви скупа присташе програма једне њима економски подложне Мине!-Европе, под политичком хегемонијом Не мачке. Пошто јужнословенска држава крижа њихове основе, они су јој највећи непријатељи, и као што су пре светскога рата кроз своје новине (»Наје Фраје Пресе« у Бечу, »Пестер Лојд« у Пешти,» Пиколо« у Трсту, и »Хрватско ПЏраво« у Загребу) водиле бесну протусрпску кампању, да би спречиле ослобођење и уједињење нашега народа, тако сада, настављајућ исти посао, употребљавају сва средства не би ли уништили јужнословенску државу. Зато није пуки случај да су се после тласовите Вилсонове посланице талијанском народу одједаред створили на челу нацијоналистичког просведа и бесног протусловенскот покрета у Италији гт, Сонино, Барцилај, Јуцати, Натан, и Мајер, пет великих јевреја и још већих славофоба, да не говоримо о Сем Бенелију и иним величинама другога реда.

Актуелни је програм ових талијанско-јеврејских империјалиста, подјармљивање свега јужнословенског Приморја, што би се, како они мисле, могло прилично лако постићи једним кратким ратом сигурна успеха (сви империјалисте оснивају своје рачуне на сигурним и кратким ратовима!). Југославија поражена била би присиљена да се повуче с Јадрана у своја брда, где не би могла живети. Као што је Аустрија 1914 мислила да је онда био за њу најзто днији час да за навеке обрачуна с изнемоглом Србијом, тако сада ови Талијани бечкога менталитета рачунају да је ово јединствена прилика, да се разбије јужнословенска држава, сада док се она није још опоравила од силних губитака светскога рата, док се изнутра

114