Nova Evropa
tinja, od ondašnjeg našeg vojnog delegata, kojom se javlja da, prema zvaničnom nemačkom komunike-u od toga dana (16, nov,), Nemačka smajra svoj cilj postignutim, te prekida dalje operacije protiv Srbije nakon što je uspešno pomogla svoje saveznike Tursku i Bugarsku; i dalje, po radijotelegramu iz Lijona, da je znatna snaga nemačke vojske poslata preko Skoplja na srednji Dunav, Unekoliko ovu vest potvrdjivao je i izveštaj komandanta Dunavske Divizije, koji je istoga dana javljao da „bežanija koja dolazi sa neprijateljske strane govori, da je čula od neprijateljskih vojnika Bosanaca, da će još nekoliko dana biti u Srbiji, pa će se vratiti jer Rusi jako nadiru", Najzad, tri Arnautina, rodom iz Peći, koji su se bili vratili iz Mitrovice, izjavljivali su da na pravcu od Mitrovice neprijatelja nema u jačem broju sem izvesnih patrola, Prema ovim vestima, smatrao je komandant Prve Armije, da se vojna situacija iz temelja menja, te je našao za potrebno, da još istoga dana ponovo sazove ostale komandante sa njihovim načelnicima štabova, na dogovor, da bi na osnovu ovih dosta verodostojnih vesti potražili „iz ove mučne situacije drugo, verovaino daleko povoljnije rešenje, grupisanjem ovo snage sa kojom raspolažemo i prelaskom u ofanzivu u pravcu Mitrovice",
Tako se još istoša dana, 16, novembra po podne, sastadoše ponova vojvode i generali, i na osnovu prednjih podataka donesoše sledeću odluku: 1) Da se obustavi izvršenje rešenja konferencije komandanata Armija od tofđa dana pre podne; 2) Da se saopšti odmah komandantima divizija, da spremaju trupe za ofanzivu, i preduzmu pripreme za grupisanje i pre= formiranje pešadijskih jedinica prema njihovom brojnom stanju; 3) Da se preduzmu odmah daljnja konjička izvidjanja pred frontom svih armija, kao i da II Armija što pre uhvati vezu s Komandantom trupa novih oblasti i sazna o dogadjajima kod Djakovice {odakle su medjutim stigli uznemirujući glasovi), i 4) Da se čeka za dalji rad na zajedničku odluku komandanata Armija, НЕ
Na osnovu ovih odluka Komandant Prve Armije, Vojvoda Mišić, spremio je Plan Ofanzive i izdao je još istoga dana naredbu svojim komandantima (Dunavske Divizije II poziva i Dravske Divizije II poziva}, da preduzmu mere za ofanzivu, Ta je vest prodrla tada na ulicu, i izazvala je ono veselje, i one nade da je došao kraj patnjama i povlačenju,
Medjutim, sutradan (17, novembra) posle podne, kad su se komandanti Armija opet sastali, radi donošenja odluka za dalji rad, raspoloženje za ofanzivu medju njima bilo je popustilo, i mišljenja su bila podeljena, Nov momenat, koji je izazvao ovu promenu, bili su poglavito izveštaji komandanta Moravske Divizije II poziva, da još u toku toga dana mora napustiti Djakovicu, i komandanta Šumadijske Divizije I poziva, da je neprijatelj napao Timočku Diviziju II poziva i da se XIII puk povlači u neredu,
Sednica komandanata to posle podne bila je vrlo burna, U jednom času ponovila se scena iz narodne pesme, kad se ono srpska vlastela otimljući se o carstvo hteli „zlaćenima da pobodu nožma“, — krupne su reči poсеје padati i revolveri se pojavljivati van svojih skloništa, Naposletku je i Vojvoda Stepa Stepanović prešao na stranu generala koji su bili protiv ofanzive, ostavljajući Vojvodu Mišića sama pri odluci „odnosno preduzi~
142