Nova Evropa

Književni i umetnički pregled. Sa Srbijom u povlačenju,

(Vadimo jednu gSlavu iz lepe hnjige „Sa Srbijom u izgnansfvo“ Forfiera Jonesa, hoja je prvi put ugledala sveta u Njujorbu 1916 godine. Pisac je mlad američhi publicisft, boji je sa Sšospodjicom Florom Sandes (sada poručnihom u južnoslovenshoj vojsci) i sa бозродсот Simonds, američanbhom, došao u Srbiju 1915, da pomogne Бао Зојет uz bolničku ambulantu. Od mnogih opisa i Pnjiša o srpsbim ratovima i osobifo o velibom povlačenju, ovo je pouzdano ponajzanimljivija i ponajisfinitija, i vredelo bi je celu prevesti na naš jezib. Ovo je ovde IX glava, pod nafpisom: „Prizren“.)

Stigao sam u Prizren oko četir sata po podne, a sutradan izjutra u četiri otišao. sam iz njega, Nije bio du boravak, ali dovoljno dug da mi nikad ne iščili iz pameti, Život u povlačenju bio je krcat pun dogadjajima i doživljajima, prelivao se uzbudljivim pojedinostima i šarenilom, — živa slika koja se i dan i noć razvijala s jednog kraja Srbije na drugi kraj, stajući tisućama i tisućama života. pa i samog8 opstanka jednog naroda, Ко se našao u tom pohodu, taj je imao prilike da vidi najsurovije lice života i da se sprijatelji sa smrću, Kad se čovek svega onog seti, izgleda mu kao da je trajalo godinama ili da se u snu zbilo. Pokušati pisati, znači uhvatiti se u koštac sa nedoglednom hrpom moliva za priču, medju kojima nije lak Dosao odabirati one koji se naročito ističu; ali Prizren, u ono pola sata sunčeva zalaska kako sam ga gledao, i u onom zamagljenom osvitu kad :sam iz njega polazio, odista zaslužuje da da izvadim iz gomile,

Prispeo sam u grad s povorkama begunaca, izmičući ispred borbe koja se vodila, u poslednjem času, Sve tri srpske armije skoncentravale su „se unazad prema albanskoj i crnogorskoj dranici, na pravac izmedju Prizrena i Peći, neke s namerom da podju ka Skadru kroz Albaniju, a ostatam da udari putem kroz Crnu Goru preko Peći, Andrijevice, Podgorice, pa па Skadar, Put za Bitolj, kako su nam odmah rekli, bio je presečen; Vrhovna je Komanda naredila već bila evakuisanje Prizrena, i spremala se da podje u Skadar putem preko Albanije,

U doba mira, Prizren je grad od svojih petnajst do dvadeset hiljada stanovnika, Leži na ivici jedne široke doline, tako blizu brdima da se dobra njegova polovica puza u vis uz strmi obronak na više stotina pedalja, završujući se gore velikom sivom fvrdjavom, koja čini da cela slika neobično potseća na Napulj oko San Martina, Pri dnu obronka, a kroz sredinu vaToši, protiče brza brdska reka, na čijim se obalama s obe strane dižu prostrani haremi imućnijih Muslimana. Što se ide dalje uz reku, obale su sve više obrasle travom iz koje, mesto kuća, strši gusto žbunje posuto belim 'cvetićima, Gde glavni sokak dodiruje reku, ima stari kameni most koji se sastoji iz jednog jedinog neverovatno dugog luka naslonjena na masivne ozidane stubove s obeju strana,

Kad smo stigli do mosta, moj vojnik i ja, nismo znali na koju bismo stranu, ali u tom času ugledasmo u gomili jednu englesku bolničarku. I ona

150