Nova Evropa

техничке терминологије. Тај недостатак прави нам озбиљне неприлике у свагдањем јавном и приватном раду и поставља наш језик незаслужено на нижи степен пред другим културним језицима, који имаду већ утврђену техничку терминологију.

Та два важна разлога морала би, мислим, нагнати наше позване факторе, у првом реду наше министарство просвете, да се потање позабаве овим предметом. Неприлике у нашем јавном и приватном животу ради недостатка техничке терминологије постају даномице све веће, особито од када живимо својим живогом т.ј. од када влада наш језик у нашој земљи. Знамо из искуства да је већ градитељ какве овеће куће у нас у неприлици да састави требовник ва спецификацијом сваког појединог предмета грађе, све и кад би прилично познавао наш језик. У истој неприлици се пађе у нас уошће сваки занатлија, па и сам инжењер које му драго струке. Одавна је у нас обичај, да се у требовницима и уопће списима техничке природе, а и у расправама, чак и у учбеницима, служимо и туђом техничком терминологијом и то тако, да у оним пределима наше државе, где смо имали додира са немачким језиком, употребимо немачки технички израз, кад не знамо како бисмо односни појам рекли у нашем језику, или кад имамо наш израз али Ce GOјимо да је кованица или локализам, што свак не разумије, па ставимо одтоварајући немачки израз у заграду тачности ради. У пределима наше државе, где је и турски језик владао, упогребљавамо и турске речи; тако исто где има талијанштине или маџарштине, служимо се талијанским или маџарским речима.

Разлог те појаве није увек то што у нашем језику 'односних израза уопште не би било. Понајвише је разлог што занатлија, инжењер или чиновник не познају довољно нашега језика, који за технику није сиромашан. Изгледа ми да се човек не би преварио ни кад би тврдио, да је наш јевик за технику исто тако ботат и исто тако сиромашан као сви остали европски језици. У електротехници на пр. сви језици су сиромашни, јер су сви морали посегнути за старотрчким и латинским, Ми исто тако, Али елементе за херминолотију свих заната (а то је техника) имамо и ми као и сви други језици, а и позајимали смо, као што су и они позајимали. Овде мислим на речи позајмљене од давнина са »правом трађанства« у нашем језику, а не на »аусхобловано, штиркано, шегано, шупрешано ит, д.« До ту скоро је многи мислио, да ми нећемо никада имати ни правничке ни медицинске терминологије, а данас их обе, ако и не сасвим потпуне, имамо.

Други је разлог горе споменуте појаве баш богатство нашег језика. Исти појам се у свим крајевима нашега народа не каже истом речи. Ми имамо на пр. чекић и кора ћ (немачки машшег). премда би можда могла бити каква фина стручна разлика између чекића и кораћа, кад би се у народу трагало. Да не буде сумње, писци наших техничких списа додају, како где, немачки, талијански, мапарски израз, — Трећи би равлог био то што ми збиља, још немамо

1228