Nova Evropa

људима, сад је час, — Ко жели доплатак, или класу, или и једно и

друго, боље прилике неће наћи да приближи своју жељу испуњењу. Кота су министри или вође странке одвише накратко саслушавали

кад је долазио на разговор, сад му се нуди прилика да га посаде на

диван, и да стрпљиво претрпе све што има да им каже. Речју, ко је

тод досад живео и радио »за народ«, на један или на супротан на-

чин, сад је час и сад је прилика, да му се његов рад »хонорира«. —

Иггледа да. се ово код нас, широм целе Југославије, врло добро схва-. тило, судећи по листама имена које већ увелико циркулирају на

све стране, и међу којим именима има — да извините за народски.

израг — »и кусих и репатих«. Било би занимљиво начинити ста-

тистику, колико је од свих тих »кандидата за посланичку клупу«

репревентовало народ за време рата у борачким редовима или у

ропству; у Араду, у Албанији, по велеиздајничким парницама, и по

сличним местима, где говорничка способност није много поматала. Засад се даје констатовати само једно: да превлађују на листама. кандидата имена, ако не баш оних који су родољубе тужили и су-

дили а оно оних који су их бранили, тојест адвоката, Да ли ће они умети и у Конституанти — одбранити народно и државно јединство

Југославије: то се питање намеће сад ориукним Opada, који

с пажњом и с помало зебње у срцу прате предизборну борбу што се. захуктава и разбуктава, и прети да у погледу хуке и буке пође тра-

том нетом свршених избора у Северној Америци. Кад бисмо се бар

угледали на Америчане иу тону вођења борбе, у смислу како

то износи извештач »Нове Европе« из Чикага у свом последњем

опису предизборне борбе у Америци: »У овој демократској земљи

не смете ударити на породицу и част: сама вас публика морално

линчује«!...

Иначе, поред листа кандидатских, главни моменат у овој фази предизборне борбе за нашу Конституанту јесу скупштине које се одржавају на свима странама и на које долазе вође и прваци странака из Београда и из провинцијских средишта. Привремено Наг. родно Представништво опустело је услед одласка »вођа« и, како изгледа, угасило се, — издахнуло је без великих мука и без јаука. Ничије око неће за њим засувити.

Највеће странке, бар засад још, демократска и радикална, (која друга је у последњем часу пред изборе постала још конзервативнија. примивши у себе Медаковићеву групу велепоседника), шаљу у провинцију своје најбоље људе. Г. Световар Прибићевић, пошто је био у Суботици, отишао је и обишао своју главну тврђаву, Лику, где је с одушевљењем дочекан. Други демократски првак, Г. Драшковић, имао је одличну идеју да — први од србијанских политичара од ослобођења — дође у Загреб и одржи један врло искрен и промишљен товор; који можда неће донети много више гласова његовој странци нето што би ова иначе добила, но који доприноси међусобном епоразумевању и стварању боље политичке атмосфере. Сад се очекује у Загребу и Г. Пашић, који је прво ишао у Новисад, заједно с 'Г.

233