Nova Evropa

»

И почели смо пре двије године да градимо ову нашу природом толико даровану Југославију. Почели смо старим непродуктивним методама велике политике, партијских надмудривања, стављањем нестручњака на онакова мјеста, гдје се хоће велика концепција, свестрана опремност и утврђен циљ. Прошли смо све могуће фазе забрана извоза и увоза, дотукли смо темељито оно мало индустрије што смо је имали, решили смо се једног дијела страног капитала а нисмо му нашли замјене на страни наших савезника. Валутно питање препустили смо сарафима, који су својим манипулацијама, згрнули милијоне, а чијим је радом пао динар на свјетским пијацама испид талијанске лире, која је пре рата била најлошија монета. (јер је Италија имала најпасивнији трговински биланс). Нисмо знали ни умели да уредимо уважање обуће, одјеће, и онакових дневних потрепштина, које не израђујемо сами, по цијени која би била у складу са дохотком појединих сталежа, и тако је импортованој роби, коју требамо за живот, ишла цијена у вис онако како се коме свиђало; животне су прилике постале несносне, а проблем вјечних радничких, чиновничких, и средњесталешких покрета за, побољшањем материјалнот стања, неможе да сиђе с дневног реда. Крух и месо, наша главна храна, коју продупцирамо ми сами у толикој множини као мало која европска држава, имаде у нас такову цијену да ће нам скоро амерички фармери у нашој властитој кући моћи да конкуришу јефтинијом пшеницом и јефтинијим сомрзнутим биволским месом. Са пијаца наших сусједних вемаља, они су нас већ истиснули у тим продуктима! У Бечу стаје килограм бијелог брашна 40 аустријских круна што, по курсу 85, износи 14 наших круна, док ми код куће плаћамо то исто брашно по 16 круна килограм Овај мали примјер илустрира нам сву голотињу наше привредно-политичке примитивности, једног неопростивог дилетантизма. Што једно министарство на привредном пољу уради, то друго обори и поништи; привредни се кругови уопште не питају за савјет и мишљење, нето их једноставно стављају пред Готове чињенице: наређење је ту, настојте да се снађете, да се уредите према њему! Доносе се порези, терети се њима само трговина, обрт и индустрија, а све гране настоје да свале порезни терет на конзум, — умјесто да се врши опорезивање на посве друтим, модерним основкама, које би онемотућивале оваково одваљивање терета с једних леђа на друга.

Тако бисмо могли да набрајамо до вјечности грешке наше данашње привредне политике, за коју знамо сви да је штетна и немогућа, и да неможе да послужи стварању економски јаке државе. Но то остављамо за идуће чланке, у којима ћемо се позабавити са понеком од привредних грана, и са важнијим појавама и задацима на томе пољу. Засада, придружујући се назорима изнешеним у чланку »Господин Министар« у броју 4. »Нове Европе«, констатујемо само да сав наш привредни свет тражи да се, поред

235