Nova Evropa

По истој задњој биланси Народне Банке, опажа се и већа брита према приватном кредиту, и тиме приближење нормалном пословању. Док је есконт мјеница дне 1./1. износио само 11 милиона, динара, дне'30./1Х. износи есконт већ 125 милиона динара. Нажалост, тешка »мора« државних дугова спречава Народну Банку да задовољи великој потреби кредита баш у данашњој периоди нашер економског препорода. На другој страни опет видимо ставку »потраживања на жиро рачуну« са 41 милион динара. Банка би морала све учинити да ову грану пословања изгради до савршеБости, те да тако што више допринесе сређењу наше кредитне ортанизације. У биланси видимо и ставку од 2 милиарде и 158 милиона динара као државни залог (шуме, руде) за издане новчанице. Изгледа нам, да пракса није показала да би овакав залог имао икаковог утицаја на нашу валуту,

Количине новчаница у оптицају (2 милиарде 814 милиона динара), иако је по себи огромна сума ипак, уколико не би даље расла, није тако страшна да би потпуно оправдавала пива течај наше новчанице. Кад видимо да Аустрија има у оптицају 22 милпарде круна, Француска 40 милиарди франака, Њемачка 65 милиарди марака, Румањска 10 милиарди леја, Пољска чак 75 милиарди марака, онда наша ситуација није сасвим безнадежна.

Развитак наше финанцијално-привредне ситуације зависи GQ томе да ли ће министру финансија поћи за руком, да успостави равнотежу у прорачуну, п тиме престати да и даље апелује на трезор Народне Банке, Иво Болин.

Књижевни и уметнички преглед. Јубилеји вагребачке поворишне културе. | -(1840—1860—1870—1895) Осамдесета годишњица. шездесета, педесета u двадесетитета.

Дне 10. липња ове године нечујно је прошло осамдесет тодина. откад је у казалишној згради на Маркову трту у Загребу — у којој Су се до тета времена давале од веће чести само њемачке драме и талијанске опере — први пут приказивана хрватским језиком доMaha изворна глума: »Јуран и Софија или Турци код СОнска« од Ивана Кукуљевића, |

Дне 24. студенога ове године навршит ће се шездесет година, AGRO су њемачки глумци отјерани са загребачке позорнице, да се никад више не поврате на њу и да се с ње никад више не зачује њемачка, ријеч. | i

Дне 2. листопада ове године прослављено је пола стољећа, откад се у овом народном и земаљском институту, с малим почив-

237