Nova Evropa

тите се његове беседе над мртвим телом Полонија, којега је истом . лишио живота. Уосталом, ми у томе видимо одраз тек минулих

средњих векова. О друге стране, и у поштеном, правдољубивом Дон

Кихоту дужни смо да констатујемо извесну, напола свесну а на“

пола невину, тежњу ка обмањивању или самообмањивању, која је

обично прирођена људима угријане маште. Прича о пећини Мон-

тезиноса, коју је Дон Кихот очито измислио, није, међутим, могла

да обмане хитрог простака Санча Пансу..

- Што Хамлета јако подиже у нашим очима, то је његова приврженост ка Хорацију. Хорације је једно красно лице, и којему буди речено на сву част нашег времена — није ни данас мучно наћи у друштву слику и прилику. То вам је прави тип следбеника, ученика у најлепшем смислу речи. Човек светла карактера и топла срца, но некуд ограничена, духа, овај Хамлетов друг осећа. своје недостатке, па је зато скроман, као што су ретко када људи ограничених својстава, Хорације чезне за знањем; он је чисто занет над“ моћним духом Хамлетовим, те се овоме предаје свом силом своје поштене душе, не тражећи никаква уздарја за своју оданост. Једна од најважнијих услуга што их Хамлети чине човечанству, јамачно је у томе, што они васпитавају и обравују људе попут Хорација, људе који, примајући у се драгоцено семе њихових идеја, знају да то семе оплоде и да га растуре по целом свету. Речи којима Хамлет признаје Хорацијеву вредност, служе на част њему самом. У њима се огледају његови рођени погледи на људско достојанство, као код и њетове племените тежње, које не може да забашури никаква, скепса. »Чуј ме — вели он другу своме:

Чуј ме само, . Откад ми душа стече власт да, бира И да међ људма разликује, она Изабра. тебе, јер док си ти трпео Е'о да ништа, не трпиш, ти си (0 једнаком хвалом примао дар и удар. И судбину: па нек је благословен Коме је разум с крвљу сретно смешан, Те није фрула среће, па да свира По њеној вољи. Та покаж'те само Човека тот. ког неће страст да метне Под јарам свој: у дну свога, срца Ја ћу та чуват, у срцу свог срца, Као што тебе чувам.“)

Поштени скептичар увек поштује стојика, Кад се стари свет распадао — а и иначе у сличним епохама — бољи и бољи људи прибегавали су стојицизму, као једином уточишту, где је још могло

7) Хамлет, чин 11, појава П. Превод Јосипа, Берсе.

251 -