Nova Evropa

изасланици факултета и преузели били, и она се је имала у Загреб допремити, али је то наједампут застало. И, док богата књижница стоји у Крижевцима готово неупотребљавана, оскудијевају овдје на факултету тосподарски академичари услијед помањкања и најпотребније стручне литературе. даштог — Иако је међутим основана. у Крижевцима срелња господарска школа, то, држимо, не мијења ништа на ствари. Факултету је књижница преча, јер је његова потреба већа, У Загребу би ту књижницу одмах употребљавало преко 100 академичара. Осим тога, имаде у крижевачкој књижници и такових чисто знанствених дјела, чија је наклада већ давно изашла, те се не могу више набавити; она су од велике вриједности за факултет, док их средња школа као такова уопће не треба.

Дакако, када би влада имала средстава да набави одмах факултету нову књижницу, нико од нас не би тражио да се крижевачка књижница допреми овамо; овако је, држимо, посве оправдан захтјев, да се та књижница бар подијели између те ново освоване средње господарске школе и факултета, и то према томе за кога поједина дјела више одговарају и коме су потребнија. Тако би се мотло задовољити моментаној потреби а кашње ће бити већ могуће потпуно уредити обе књижнице.

Од главних предмета, непопуњене су на факултету још пољодјелска и мљекарска столица. Провизорна предавања из тих предмета не могу дакако да задовоље захтјевима у истој мјери као што би то чинила она стротих специјалиста. да мљекарство нам се било товорило да ће доћи један наш стручњак, који у пракси знанствено ради на пољу мљекарства; но досада ништа. Са пољодјелством је још горе, јер, како чујемо, не изгледа да такова стручњака уопће имамо, Но и то би се можда дало ријешити бар привремено. У Беотраду наиме, на господарском факултету имаде три професора. билиногојца (сви су Руси); ондје се тај предмет ове године неће уопће још предавати, те ће ти професори имати посла једино са ортанизацијом лабораторија и т.д. — зар не би један од њих могао привремено, бар ову годину, предавати овдје“ Јер, народно јединство не смије само да је На језику, него треба да буде и на дјелу, а за тосподу професоре смо ситурни да би се радо одазвали овакоме позиву.

Коначно, једно од најважнијих питања ове школе јесте узорно «ли покусно добро. Већ је тому дуго, како се то питање претреса у јавности, п како се цијела влада и сви мјеродавни кругови ивјаснили, да је Максимир једино добро које одговара свима увјетима у овом погледу. Но и покрај тога, прошла је ето година дана а ми још увијек без »Максимира«, Те смо тако изгубили и овогодишњу сјетву. Разлог је тому, што се: до поновног иступа г. министра Кризмана за аграрну реформу није о овоме озбиљно готово ништа радило, Раније је постојао план да се Максимир набави слободном

350