Nova Evropa

вора« филозофије. Ипак нам је, с других гледишта, мило да и код нас може бити већ оваких компендија са стручним и систоматским прегледом филозофије као науке, те ћемо гледати да о овој књизи донесемо ошштирнији приказ у једном од наредних бројева.

Белешка. Писмо Ватрослава Јагића.

Пред завршетак листа примамо следеће писмо од господина професора Ватрослава Јагића, које саошштавамо јер ће поуздано, сад пред изборе, нарочито интересовати наше читаоце.

У Бечу, 20./XI. 1990. Мнотоштовани Господине, Драги пријатељу!

Већ се дуго накањујем, да Вам са неколико искрених речи изјавим своју велику радост над изврсним садржајем Ваше »Нове Европе«, коју од краја до краја с највећом задовољштином читам те из ње много поуке прпем. Истина, ја немам прилике да поредим Ваш ортан са другима, којих ће бити за цело много, али једва који тако отмен као Ваш. Да Вам право кажем, по програму бојао сам се неког укоченог доктринаризма, ал кад тамо Рова Европа ухватила живот, какав је, за гркљан те га вуци у јавност више на жалост, јер се тако мора, с прекором, нето ли с признањем. да онај има у многим појавама обилата повода, ва ово врло мало. Особито: ме занимао онај један чланак »Скерлићева Застава« у којем лисац очитао лекцију и демократима и радикалима, тако да не знам која му је странка већи кривац, а криве су обадве управо зато што нису умеле свући старота човека те обући новога, у ново рухо према, новим потребама. Ако новим изборима не пребродимо срећно преко тог рвања. где једни раде другима о глави, ако се не нађе једна јака водиља мисао, у којој ће се обе ујединити, тада, зботом OXO. зботом јединство! Овде и онако већ данас политичари од заната, не верују у трајност нашег јединства, Ја сам пре два дана имао прилике разговарати се с једним одличним либералом бечке школе, некошњим чланом господскот дома, који си није дао доказати, да наша СХО држава још није на умору. Имао сам прилике говорити, каже, с људима који су били у Загребу те причају о великом незадовољству хрватске интелитенције, јер да жали што се не креће у својем нутарњем животу више тако слободно, као док је Хрватска имала своју автономију, итд. Ви живите у Загребу, имате прилику уверити се, да ли збиља наше јединство стоји на тако слабим нотама, да је после одушевљења године 1918 завладало разочарање 1920, и тко је тому крив. Ја сам истина већ тада био у страху, да

359