Nova Evropa

се радило само о имену уговора, али кад год се буде ко позивао на тај уговор, мјесто да укратко рече »по члану томе и томе јужнословенско-талијанског уговора«, мораће да каже »по члану томе и томе уговора међу краљевином итд. итд.« Него и то би се могло прегорјети, јер с државним уговорима немају посла обични људи већ дипломати, који имају и више времена и довољно папира да у миру пишу така дутачка, имена, али свакоме се од нас може догодити да, га питају а многима се то збиља и догодило —: »Из коге сте вемље г «— а тада, по закључку Народног Представништва, надопуњену министарском наредбом, треба. да одговори: Из краљевине Орба, Хрвата и Словенаца, ако неће да рече краће — и љешше! — из краљевине Ке-Ха-Ке, Друтога питају: »Јесте ли, молим Вас, Аустријанац или Швајпараце« а он опет треба да одговори: Нијесам ни једно ни друго него сам држављанин краљевине Срба, Хрвата и Словенаца; а можда ће се наћи ко ће сасвим кратко и одлучно одговорити: Ја сам Ес-Ха-Ес, на што ће се питач прекрстити и од њега одалечити мислећи да је луд. Наравски, само они између нас који су дубоко прожети рештшектом пред наредбама законитих власти тако ће одговарати на иностраначка питања, а Који има нешто мање тога решпекта, али нешто више здрава разума, тај ће одговорити: Ја сам из Босне или из Војводине, или ће рећи: Ја сам Србин, или Хрват, или Оловенац — ако не рече, ја сам Бошњак, или Црноторац. И тако оно официјално дугачко име наше државе, које би требало да. буде симбол нашег уједињења, и јединства, баш нас сили да и преко воље задржавамо и истичемо племенска и провинцијална имена, — да задржавамо дакле и да истичемо оно што нас дијели % раздваја мјесто да прихватимо — бар према иностранству — оно што нав спаја и уједињује,

Тиме смо са практичнота становишта прешли на политичко, које је дабоме у овоме питању много прече и важније, па ја искрено кажем, не разумијем како ко искрено жели јединство народа и државе може ма и часом двојити хоће ли пристати ув »Југославију« или уз »краљевину ОХС«. Ја сам доиста потпуно увјерен да велика, већина од оних што су створили ту блажену »краљевину СОХО« искрено жели то јединство, само што се и овај пут показала и доказала истина, оне латинске ријечи „штит јиз — зипипа шјила“, да се не учини криво напосе ни Србима, ни Хрватима, ни СОловенима, учинило се је криво свима, цијелој држави и свему народу, па, је створено оно дугачко име које најбоље показује и доказује, и домаћима и иностранцима, да нијесмо једно већ троје. Ровове, што је између нас изровала хисторија, култура, вјера — те нећемо тако лако испунити и изгладити, али — ако вјерујемо у наше садашње и будуће јединство — каква је потреба да ту прошлу расцијепаност запишемо на наш барјак па да га поносно вијемо на дому и на страни, те да свакому јасно кажемо — и пријатељу и непријатељу! —: Драги пријатељу, а још дражи непријатељу који си ме толико задужио, ми само говоримо да смо једно, али ето видиш најбоље по

329