Nova Evropa
слободних пцивилизованих народа, који имају да заједно, на денократској ч правној подлови, изграде ту навелико замишљену мећународну творевину и организацију.
К извањим узроцима, који су већ код рођења Лите поткопали вјеру и наду у њен успјех, спада Версаљски Мир, који је непосредно слиједио договор о оснивању Друштва Народа. Будући у оштрој противности с духом основних начела велике замисли, која бијаше као прелудиј стављена на чело свију мировних преговора, овначујући долазак новога доба у међународном животу, — недостајало је томе Миру пријеко потребно савлађивање, да би се већ од почетка у атмосфери вјеровања створило згодно тле за успјевање младота друштва.
Уједно је завладала, понменце у средњој Европи, велика несигурност у међународним одношајима, и то у једну руку као посљедица времена послије рата, а у другу руку као посљедица разочарања, које је на све стране изазвало дјеловање париске Конференције Мира. Спољни политички односи најближе будућности указивали су се у тако магловитим контурама, да то није могло остати без дојма на Друштво Народа, јер је све то, наравно, успоравало његово дјеловање и одлучност у равличитим правцима и по разним предметима, и одгодило је на неодлучно вријеме питање о омеђењу и сређењу разоружања, односно саставу међународне оружане силе која би зајамчила обвезу одлукама Друштва Народа и тако ојачала и проширила њетов ауторитет.
Најважнији је између извањих узрока, који сметају консолиданији Друштва Народа као извршујуће силе, чињеница, да се та велика замисао појавила у исто вријеме с другим једним великим покретом. — са социјалном револуцијом, односно — у крајњем њеном виду — с бољшевизмом.
Обје су идеје крепко оживјеле послије свјетскота пожара и усљед његових страшних посљедица, и освојиле су плодно тле у том опћем потресу дријемајућих душевних сила, Мада противници који један другога искључују, имаду они ипак аналогије, особито у коначном смјеру свога дјеловања, уколико се тиче омогућивања међународнога живота, И бољшевизам има у својој теорији као коначан циљ извршногта, програма мировну идеју, укидање рата и усредоточење међународног живота у централној влади свију совјетских федеративних република, које би имале за уређење међународних спорова своје судиште социјалистичке интернационале. Противна су само становишта и погледи на свијет, из којих обје идеје произлазе, и различити су путеви и методе које хоће да примене код извођења свога смјера. Бољшевизам се служи најрадикалнијим средством, безобзирном револуцијом, да би остварио главне тачке свота програма, то је: потпуно уништење капиталистичкота друштвеног реда и уређење социјалне правде. Друштво Народа, насупрот, којему је главна задаћа уређење међународних односа на правној подлози, хтјело
333