Nova Evropa

По сваку цену, — То значи, пре свега, по цену унутрашњих ужих и ширих сепаратистичких тежњи и локално-патријотских тенденција, које су подједнако драте сваком нашем сународнику, и подједнако дубоко усађене у душама синова истога народа. Сваки народни појединац мора сам стећи уверење о потпуно једнакој вредности за државну и политичку целину свих наших народних крајева бев равлике, и мора сам јасно и одређено знати шта мисли и шта хоће, да би могао друге о том обавештавати. Док Далматинци не бране истом жестином Македонију као што бране своје Приморје, и Орбијанци исто тако Хрватску или Банат и Бачку, неће се моћи у странцима, ма они били наши највећи пријатељи и доброжелатељи, изазвати мишљење да смо ми у ствари исто, и да је Уједињење не само неопходна потреба. већ и једино коначно решење проблема.

Како данас стоје ствари, ми смо тако немоћни да савладамо наше кобне сепаратистичке инстинкте, наочиглед штете и пропасти које нам отуда прете, да су чак странци, који су нам пријатељи, често напреднији од нас самих у том погледу, те они нама постављају као услов своје потпоре, да се имамо држати начела народног јединства без ограничења и без попуштања.

Искључити се морају од наше стране политичка ценкања и преговарања, расправљања које би се парче народне земље имало жртвовати да би се спасло друго парче. Ни једно наше село не може ве у начелу напуштати или уступити, Нико не зна данас, који ће људи решавати коначно и у појединостима, наше питање, и у каквим приликама. Обавештења, која ми данас дајемо, важе за све подједнако, она. морају бити јасна и одређена, и постављена у начелу. Тражимо маше, све што је наше, не једно пре другог или ако не једно онда друто.

Наше, то значи све што је српско или хрватско, свих вера и из свих крајева. Орпско је, наравно, све што је словенско у Македонији!); уз Хрвате плу Оловенци, међу којима је утицај западнонемачке културе био понајачи.

Вођство при Уједињењу припада Орбији, јер је она живела, слободним животом, пошто је себи слободу сама поново извојевала, и јер је она и сад принела највеће жртре ва народно ослобођење. Али. Србија, је само прва међу равнима, а сви су крајеви, наравно, равноправни и једнаки, и нема »грађана другога реда« као што их је било под Аустро-Утарском Огромна већина народа у Србији, која је свесно пли несвесно схватила задатак, изјавила се за ову политику, и њу је активно прихватила и помогла и званична Србија, и династија Карађорђевића. И данас, кад је Србија привремено освојена

1) Бугари нису Словени већ су пословењени те по природи и раси не спадају у наш јединствени народ; ово је јасно показао овај Рат, и пре њега Балкански Ратови. Будући да нико, ни Бугари, не спори да је већина становника у Македонији по раси изравито словенска, то не може бити сумње камо спада.

408