Nova Evropa

ново стала функцијонисати, и доцније наставила то исто у Солуну. Напротив, они су их узимали у обзир гдегод су само могли и кадгод су мотли, и помагали су им чак да што боље функцијонишу, или да уошште функцијонишу. То није увек ишло. Посланство у Лондону, например, успело је да дуго времена, у најкритичније доба, буде у завади са нашим најбољим британским пријатељима, и да до краја Рата, и после њега, одржава једино хладне званичне везе са највећим потпорним друштвом за Србију, Зетап Кеће! Еипд-от у Лондону, које је само скупило и утрошило за наг досад до милијон енглеских фуната, и које је увимало иницијативу за, толике корисне послове и установе у нашу корист, — Колико су се у Паризу мучили наши пријатељи организовањем школског надзорништва, ва. све оне наше ђаке расуте по Француској, и како су им мало помагале у томе наше власти и наши ортани, о томе ће се моћи наћи пи писаних докумената по француским ратним архивима. О вечним неспоразумима и препиркама и сукобима између савезничких надлештава и наших званичних повереника и делегата — рецимо на Корвици — боље да ни не говоримо. Обратити се на Владу и на наша министарства на Крфу, значило је тада унапред се одрећи решења по неком предмету, — редак је био акт да га није прогутала — рецимо, немачка подводњача. То су добро знали сви наши пријатељи, и обично су се према томе и управљали.

Како се, дакле, може добити шрава слика ствари из аката која је имао на расположењу господин професор Шишић, Увмите, например, једно упутство министра трговине, да треба наша посланства да приону код савезника око скупљања помоћи и организовања исхране за наше ратне заробљенике, чије је стање очајно ит. Д. Тај је акт послат с Крфа управо годину дана пошто је лондонски Serbian Бебе! Еппа отпочео био акцију за исхрану наших заробљеника, и о томе, преко посланства, известио владу на Крфу; чак је текст министрова упутства, које је ститло када је у Берну увелико већ радила секција за исхрану, — конципован према тексту оног извештаја посланства! Уосталом, износити оваке примере, значи сипати воду у море, — тешко би било учинити противно: навести пример, да је наша влада на Крфу узела иницијативу за какво 08итивно дело и иввела та до краја. Она је била савршено неупућена у све што се догађало на страни, и то је још најповољнији облик за оно што би се имало рећи о њену раду и држању. Кад је, 25 јула 1918, енглески министар иностраних дела, Г. Балфур. у лондон-

_ ској општинској кући (Mansion House), mpejn целим светом, и у при“ суству талијанског амбасадора, трви тут у име британске владе признао и поздравио Југославију, па кад је његов говор и остали извештај о овоме значајном митингу и великом успеху достављен нашој влади на Крф, она је, у одговор, послала нашем лондонском посланику опомену, да не троши новац на телеграме за недовољно важне ствари; и то од владе која је капом и шаком давала

402