Nova Evropa

с дневног реда ако не желимо потомству оставити врло лошу слику овог нашег времена, које смијемо — уз све вло што нас бије, што нашом што туђом кривњом — назвати најљепшим и најважнијим перијодом наше досадање хисторије,

Данас смо стеченом политичком слободом упућени у сваком погледу сами на се, па нам ваља о тој чињеници озбиљно водити рачуна, и сложним распоређеним радом подизати вриједност и углед наших библиотека.

Богдан Станојевић.

Значај савремених архива,

Г. професор Решетар је у 6. броју »Нове Европе« посветио красан чланак дубровачком архиву, тој богатој ризници споменика, из наше политичке и културне прошлости, »Нова Европа« треба и касније да се врати дубровачком архиву, и подигне свој глас у корист њетова дефинитивног уређења, Али нека не остане само код дубровачког архива, нето нека се ради на томе да се уреде и други архиви наше краљевине, и да се уопће организује јединствена артивална управа u јединствена артивална служба. Ту управу и ту службу морат ћемо уредити отприлике онако како је уређена у већини културних држава, и то онако како је уређена сада а не како је била уређена у осамнаестом и за првих деценија деветнаестога вијека.

0 архивима, о архивалној управи и о архивалној служби, има прилично добрих чланака по разним административним и другим енциклопедичним дјелима, Ено н. пр. Лелонгов чланак о француским архивима, и о француском архивалном законодавству у РигетНеттап-ову Кбретђоте Вепвта! alphabetique du droit francals; 0 енрлеским архивима, у Епсусјораеффа Вгнаптса; 9 белгијским у Кбретоте de P administration et du droit administrafi} de la Belgique; O TajtjaHGKRHM y Enciclopedia giuridica НаНапа, итд, итд. Већ према томе, у каквим се дјелима налазе ти чланци, види се да културне западно-европске државе сматрају архиве једним важним дијелом своје администра“ ције. У тим чланцима налази се и дефиниција -државних архива, која би била отприлике овакова : архиви су заводи у којима се чувају списи о ријешеним административним и судбеним пословима, уговори скупљени између држава и списи о владајућим кућама. Ти ријешени административни и судбени послови могу бити из недавно минулих времена, као и из времена од којих нас дијеле многа стољећа. За хисторичара је једна стара листина кудикамо дратоцјенија од каквог новијег важног документа, али за окота коме је повјерено чување архива, и једно и друго има једнаку цијену. И стара листина и модерни спис морају да буду на свом мјесту, и треба да буду тако тачно инвентарисани и каталогизирани да се у свако доба може доћи до њих, и да буде искључена могућност да

445