Nova Evropa

мократе, иду и порази за Конгрес, чији се велики део овом приликом бирао, и читав низ гувернера појединих државица, и државне легислатуре и државне и локалне власти, У представничком Дому Конгреса ситуација је оваква : 285 Републиканаца, 148 Демократа, 1 Социјалист, и 1 независни Републиканац, а у Сенату 58 Републиканаца, и 38 Демократа, | Од осталих кандидата, за Председника, социјалиста Дебе, који је још непрестано у затвору, у односу на прошле изборе, имао је доста већи број гласова, а кандидат Земљорадничко-Радничке Странке, Кристензен, и покрај тота што је његова странка имала врло примамљив програм, прошао је слабо.

=

Ново изабрани Председник Сједињених Држава, Варен Ха рдинг, који ће бити »први грађанин Сједињених Држава« од 4. марта, 1921 до 4. марта 1925 године, рођен је у Корсики, у државици Охајо, 2, новембра 1865 године. Основну школу је свршио у Каледонији (Охајо), гимназију у Иберији, и 1882 године је добио „дезгег ођ Басће!от ој зећепсе“. У младости се бавио земљорадњом и млинарством, Доцније је учио права, и најзад се дао на новинарство. Он и данас издаје лист »Марионска Звезда«. Од 1900 године бацио се на политику и, у два маха, био је сенатор Сената државице Охајо, и једанпут помоћник гувернера, 1910 године био је кандидат за тувернера државице Охајо, у тренутку кад су се појавили међу Републиканцима »прогресивци« и, том приликом, био је тучен на изборима. 1914 године изабран је у Сенат. 1916 је изабран за привременот председника Републиканске Народне Конвенције. Важи као добар говорник, вредан радник и издржљив и окретан политичар. За време дебате у Сенату поводом Утовора о Миру и Друштва Народа био је противник и Уговора и Друштва Народа. За улазак Оједињених Држава у Друштво Народа рекао. је једном приликом да би то значило »издајство према Америци«. У свом програмном говору на Републиканској Конвенцији у Чикагу (22. јула ове године), додирујући то питање, рекао је и ово: »Боље је бити слободан и незаинтересован агент међународне правде и напредне ци вилизације, па ма и са Пактом Друштва, Народа на савести. него ли бити везан једним писаним актом, који значи одрећи се наше слободе акције и предати једном савезу право да објави обавезе Америке према свету. Шикакво предавање права једном светском савету и његову војном савезу, и никакав мандат, макако привлачан, пе сме позвати синове ове Републике у рат. Њихово узвишено пожртвовање сме бити позвано само за Америку и за њену част. У томе праву које ми нећемо да делегирамо, лежи светиња«, Али, и покрај света тога, сутра дан по избору, почело се да говори, и међу најнепомирљивијим противницима Друштва Народа: »А сада“ Шта је са Другтвом Народа ?« Народ је, заједно са сенатором Борахом рекао да је овај избор »победа нацијонализма и смрт Друштву Народа«. "То је рекао народ, и то су рекли политичари, То је

454