Nova Evropa

стири наше расе, палећи нову Ватру с помоћу дрвене чивије коју би трли међу длановима и бацали на грање — зар они нису распиривали пламен дувајући на јагњећи лој који је цврчао око рупе“ Овај обред у част Ватре која пречишћава падао је у пролећну равнодневицу, око нашег Ускрса, који означава васкре Сунца и Живота, Кроз целу људску Историју, народи у знаку Јагњета били су против народа у знаку Бика (Thor, Thouran),

Ван сваке је сумње да обичаје који се односе на сунце, обичаје Бадњака и Ивањданске Ватре, треба довести у везу са култом Ватре и Сунца, коме је хришћанство следовало стапајући се с њим.

О браћо из Илирије, како ваш Бадњак буди у мени најлепше традиције старе Француске! |

Што се тиче летњих ватри у част сунца, и њих нестаје сваке тодине по мало; али би било нетачно мислити да је келтска Бретања задржала монопол тога обичаја. Ја знам једно село које ми је нарочито драго, и које је само на двадесет миља од Париза, у једном шумовитом пределу начичканом долменима и преисториским траговима; ту се сваке године једног јутра почетком јуна, на пољу које је традицијом освећено, диже обредни храст, окићен ружама и окружен транчицама; потпаљује га свештеник у белој одежди, док се мало подаље лепршају шарена знамења на барјацима литије и док се свете песме дижу у небеску ведрину, уз пуцкарање пламених мла80Ba, Ave maris stella завршава овај обред, који увек привлачи мното света; али обредно оро (српско коло) заборављено је, и још само неколико старица прикупљају угарке који чувају од грома људе пи животиње, На звонику трепери брезова грана, знак весеља.

Ја са чежњом очекујем једну опсежну и непристрасну расправу која ће утврдити сродства међу Европљанима, не више према овој или оној политичкој, верској, или социјалној тежњи, већ по сведочанствима забележеним у најдостојнијим предањима.

А. та предања, у погледу Француске, нису сва из крајева око Средовемног Мора, — далеко од тога; неки пут чак неке чисто келтске летенде — летенда о Морхолту на пример, па легенда о Тристану и Изолди — везују се ва. старе прејелинске митове, — у овом случају за митове о Херкулу и Тезеју.

Галија је у Европи као неки земљоуз где се сви путеви састају; отуда се из Европе, из Азије и из Африке, пуно људских врста, срело на нашем тлу. То мора да је од великог значаја за особину универзалности коју непристрасни радо признају нашој култури. Зашто не сневати о једној идеалној Француској која би била зборно место свију народа свесних свог правог сродства и жељних да, истичући га, у целини очувају свој етнички геније%

(С француског рукописа, М. Д.)

Philćas Lebesgue.

493