Nova Evropa

подсунац »маистрал«. Ну шта моту жалити они који тек једнострано осјећају, и немају чула да чују његове нове серафимске симфоније, Његов »Исус на крижу« изражава свебол човјечанства, он је рекао све што су препатили људски вјекови, бол свеукупног живота у ватонетном горкомедном срху постајања .... — Тко не позна скрајње страсти препластичне тишине — опрека свирепој вањској пластици — нека је тражи у Мештровићевим творевинама.

Мештровић је унио у вајарство »нову чувственост«, и дао вајарству нове дарове, Његове »Мадоне« савршено су нове. Њихова лица, и руке показују преображење каковога нема у еванђељу, тек · у слутњи синова божјих, великих пророка, пјесника и видовњака... Неизмјерно је занимљиво како Мештровић, из вањских, препотентних, ахилејских замаха и скокова форама, пада, магичним преобратом, у пластику тишине, шутње мрамора, мука загробних, каквим није знало мучати ниједно створење пре њега.

Његово је дјело препуно идеје и нечувеног свијетла ... Пријашње његове изложбе пружаху слику прашуме са минским борбама и хуратаном крви ! — садашње, велебни мир великих храмова, са присутним невидивим божанством, с надсферним мирисом и аромом вјечности, Он стоји под непосредним упливом највиших и најсретнијих планета. које му тихо и несвјесно саопћују своје најдубље ин најузвишеније тајне... Он види њихово велико гибање, чује им душу опијајуће мелодије, види неизрециве линије. Мало је сретних смртника, који су тако видили Линију ни Облик. Он носи у своме стваралачком срцу и дубокој души велики умјетнички

»Тао« — закон закона ... и штотод он створи, бит ће тек велик и сјајан одраз природне љепоте и хармоније. Загреб. у септембру 1920. Јосит Косор. II.

Окулттуре Ивана Мештровића.

Умјетнички павиљон је преображен, дигнуто је злато и сребро. раскош и простор; скромне три ћелије сивих зидина примиле су радове умјетника. На улазу је Крист, горостасно дрво крижа, па ти ве чини да улазиш у велики готички храм.

Само Мештровић могао се је одважити данас да постави Криста, на улазу једног умјетничкот дома, Криста, мученика, опаситеља човјечанства, видимо ето опет миљеником умјетничке руке, која га враћа уботом залуталом човјечанству. Данас, у доба, опћет покварења, невјерства, и неморалне трговине, долази распети Назаренац да нам На прагу наше слободе буде обиљежјем мука претршљених нашега, народа. Онај народ који је носио најтеже дрво крижа, тај је народ дао умјетника који је истесао најтужније пропеће, и никад није Крист болније умро нето на нашем крижу.

Мештровић је гласник вјекова и створитељ највећих људских дјела; — Он је узваник на великој гозби бесмртника, пјесник форме

495