Nova Evropa

реку све своје тајне, чувајући увјек нешто нова за нови састанак. И кад останем сам, окружен читавим тим свијетом скулптура, статуа, ликова и рељефа, осјећам се окружен мноштвом једног дубоког свијета, Мисли круже као орлови по пећинама, и ти се уздижеш над овим ниским равницама, по којима гмижу мали смртни људи.

Мештровић је у тим скулптурама равасуо зраке једног сунца. отворио нове изворе и разлио бистре воде да нас освјежи у ОВИМ данима, мисаоне тромости. Он нам је отворио небеса, да гледамо у рај. Дао нам је крила да летимо, пробудио нас је из летаргије у сфере далеких видика.

Тешки портали наших велебних катедрала отворит ће се сами да. приме та дјела. Перистил Диоклецијанове палаче у Оплиту чува. Маузолеј царев за Мештровићева Криста, јер само онаков дом пристоји оном чаробном дјелу, само тамо је његово престоље.

Након што нам је Мештровић сазидао Видовдан, истесао нам је Распеће — из његових руку примили смо и крет часни и слободу златну. Да си нам здраво умјетниче, Мајсторе наше земље, и да бу блатословене тајне твог великог ума !

Загреб, септембра. 1920. Ф. Д. Марушић.

Љубомир Недић. 18.

Ни у енглеској ни у немачкој књижевности Недић није марио оне писце који су у његово време били »најновији«, У немачкој књижевности он се није интересовао за нову књижевну епоху која. је настала са стварањем Немачке Царевине; у енглеској књижевности. њетово се интересовање заустављало од прилике око осамдесетих година прошлога века. Да и највећи љубитељ књижевности престане од једног тренутка читати нове ствари, то је сасвим обична појава. У Недићеву случају карактеристично је само то, да је он своје неинтересовање за нову књижевност објашњавао опадањем књижевности уопште, Он је сматрао да право уметничко стварање претпоставља, пре света, другота јако надахнуће : уметници не раде равумом нето интуицијом. Међутим, у току времена, књижевници су поста“ јали све свеснији ; они су све више знали којим се средствима који ефекти могу постићи, — и најзад се дошло до једне врсте књижевности где ништа, није више спонтано, нето срачунато, — и где је хладна вештина потпуно заменила праву страст и праву машту. Недићу је изгледало да се књижевност стала, фабриковати као вино; ни код једног књижевника не осећа се више њен прави, природни укус. Знање, вештина, култура убили су књижевност, као што је машинска производња, убила уметност старих ручних радова. У овом тледишту на књижевност има, нечега. што опомиње на, Рускина, који је, истина у другом реду идеја, дошао до истог закључка, да данашње

497