Nova Evropa

љубивим подрумима музеја савезничких држава, где су нашле биле уточишта за време рата. Овако, један је део отпремљен из Париза, право у Београд, а један део, ив Лондона, на путу за Београд, у Холандију, где су пролетос приређене три изложбе по највећим градовима. Неки од оних сандука из Џариза отворени су у Београду и поједине скулштуре размештене по зградама Министарства Просвете, док други сандуци стоје још заковани у капији Уметничког одељења истог министарства, Оне скулптуре из Лондона. после ивложаба у Холандији, пренесене су у Анверс, где су ивложене приликом Олимпијских Утакмица. (Ово је учињено (68 знања и одобрења г. Мештровића, и на начин како он никад не приређује изложбе). Најзад, знамо да има повише фрагмената у Оплиту, где их је затекао светски рат,

Ово су чињенице. Ми не желимо да критикујемо рад Владе и понаособ Министарства Просвете у овој ствари, јер не знамо шта, се даље намерава чинити с косовским фрагментима. Али услед оног што досад није учињено — јер има већ више од године дана откако су фрагменти својина државе —, у нама се рађа бојазан, да може протећи још доста времена пре нето што се ишта учини а да ће то бити на велику штету самога уметничког дела, пошто бу косовски фратменти већином у трошном материјалу (садри). Нека, се »Милош« или »Удовица с дететом« неким несрећним случајем разбију, нико их више не направи, ни сам Мештровић! Кад се већ нема музеја или павиљона. да оваке драгоцености, зар се бар неки комади не би могли дати ивлити из гвожђа оних топова који рђају по слагалиштима ратног пленаг Препоручујемо позванима овај предмет на размишљање. — ч —

Замисао Косовског Храма.

Ево како сам Мештровић, у једном писму писаном на почетку светскога, рата, излаже замисао свота Видовданског Храма:

»Мисао о Косовском Храму зачела се у мени одмах непосредно пошто сам напустио школу, али тада, се још нисам осећао довољно јак да је почнем изводити на широј одновици. Тек поводом анексије Босне и Херцеговине, 1908, кад је изгледало да је наша народна катастрофа, потпуна и да је судба наше расе запечаћена, на врхунцу наше народне невоље и у грозници која нас је све тресла, усудих се да отпочнем рад на неким фрагментима, и у тој и идућим годинама израдих што је од њих остало,

»Тешко би било објаснити укратко и на одређен начин замисао косовског храма. Мени је лебдело пред очима, да покушам дати једну синтезу популарних народних идеала и њихова развитка, да Изразим каменом и градњом како је дубоко у свакоме од нас усађена успомена на највеће моменте и на најодлучније догађаје у нашој повести, — стварајући у исто доба једно средиште за наде у будућност, посред природе и под слободним небом — После порава на.

203