Nova Evropa
Европи, тко се упути Волтом до њезиног ушћа или тко од Црног Мора преко Ростова, на Дону сврати до Калмика. |
| Тунгуги (око 44.000) лутају на огромној површини од Јенисеја и сјеверних тундра све до Охотског Мора и Амура. Мањи народи ове групе броје само на хиљаде, док су многобројнији Кинези. Кореанци, и Јапанци, на руском тлу; на сјевероистоку, имаде опет народа који броје само на хиљаде, штавише на стотине, O чијој припадности нијесмо начисту, или који припадају већ американској -"трупи. Код Камчадала откривено је још концем 18. стољећа камено доба, а код Чукча паче још далеко у 19. стољећу.
Из свега овога разбира се, да тих стотина и више народа, што их можемо набројати у Русији, не имаду особитог значења, на истоку. Тек, сравмјерно бројни турски народи мотли би, јер их везује Ислам, постати неком силом; али и ту ваља имати на. уму, да су они разасути на огромним подручјима, растројени и неотпорни према тече“. винама модерне културе. — Навођењем најважнијих чињеница покушао сам показати, да ће Русија, дошло шта му драго, остати великом и моћном државом, јер да ће увијек, и послије најачих осакаћења бројати преко 150 милијуна становника. И ако изгуби Финландију, Пољску, и јужни Кавказ, који јој географски ионако не припадају, неће бити тиме нигдје смртно morobeHa. већ ће се насунрот ријешити мноте неприлике, ојачат ће услијед већег јединства, — владајући ће елеменат постати само снажнијим, па ће се та тисућљетна држава моћи тим успјешније посветити својим задаћама у нутарњости и на истоку. По закону, да велике масе привлаче мале, мотла би штавише Русија и сачувати подручја која изгледа да су изгубљена, нарочито ако јој пође ва руком да образује једну федеративну републику. У сваком случају, свијет треба, — из господарствених, културних, и политичких разлога, — слободну, демократску Русију, која ће бити нарочито пријеко потребна у једном правом Савезу Народа. — М. Мурко.
5. ~
Политички преглед. Муслимани на ивборима.
Последњу победу изнеле су данас, о изборима, обелеле власи муфтије Матлајлића. — победу нимало начелну и нимало лепу. Она уоквирује у себи много узрока и повода, посталих и развијаних у дуговечној декаданси нашег исламскот света, кроз лета и дане вас питаног у верском сујеверју. Тај свет је учио да гледа све кроз призму свот верскот одгоја. да у верском свом чувству тражи утеху, и да се на његову ослонцу опредељује у животу. Тај изразито верски менталитет нашет муслиманског света није ни по чему клерикалан; он има своје особено значење, које не надахњује верска свест, него нешто друто — кисмет, убеђење да другачије не може бити. Пред
220