Nova Evropa

мотивисано —; јер ми знамо у чему је разлика између Г. Протића и Г, Драшковића као министара полиције: Г. Драшковић је претпоставио да влада мимо закон, да се не би пролила крв у борби између радничке класе и државне власти, а |, Протић би, у смислу закона, допустио да се „на хиљаде неукога и невинога света" сукоби са државном влашћу, а зна се, како рече Г. Драшковић, ко би однео дебљи крај. Покушавајући и овде да апстрахујемо од личности, и од личних или страначких мотива који диктују нашим политичарима држање и у овом питању, ми у начелу не можемо да примимо изјаву Министра Унутрашњих Дела; а још мање можемо да разумемо и одобримо што каже, да ће и сутра, кад се нађе у истом положају, „на исти начин бранити своју земљу, и њезине законе и њезину слободу“. Верујемо, потпуно, несамо да Т. Драшковић, и читава влада која је „Обзнану“ обзнанила, воле ову земљу, него и у њихову најбољу вољу да је бране, у њихово уверење да су „државну власт у том моменту вршили како су је најбоље разумели“, Но нека нам они — верујући у нашу добру вољу да следимо току њихових мисли и њихова рада — растумаче, ако могу, како ћемо, логично, довести у склад и измирити противречност у изјавама Г. Драшковића: Да је влада узела одиста више власти него што је законом била овлаштена — дакле, да је владала мимо закон и преко закона земље, а да ће ипак сутра на исти начин бранити земаљске законе. Не могу се закони и бранити и кршити у исти мах, — Ми смо, стога, мишљења, да је Г. Драшковић, који је вешто бранио кршење закона од стране владе, и који је — што је веће похвале вредно — признао да је закон кршен, требао бити доследан том признању, те извући из њега закључак као један демократски и уставан политичар: да су он и његови другови у влади свесни, да се кршење закона не може оправдати, и да је њихово извињење у изнимности прилика, које су их нагониле да се огреше о закон. Да објаснимо ствар још боље, на примеру. Ми можемо разумети да неко, мимо закон, убије човека, али не можемо одобрити да кривац сам себи допусти да би могао доћи опет у сличан положај па да учини исто, — Шта ће нам устав и закони, ако политичари и министри унапред изјављују, да ће владати мимо њих, и кад се њима учини да тако треба!...

(Осим тога, ма како обилан био материјал што га је Г. Драшковић скупио, и ма колико вешто га бгадаНт износио пред скупштину, гомилајући и повећавајући терет оптужбе против комуниста, —- те приписујући држање владе и њен акт са „Обзнаном“ „нужној обрани", — ми смо ипак под утиском да је влада, у овој ствари, учинила и више тактичких крупних омашака, Министар Унутрашњих Дела имао је, углавном, сав овај материјал на расположењу већ онда кад је „Обзнана“ закључена, — зашто није тада изишао насреду са оним што је најгоре, и што би све добре и позитивне елементе у земљи, једним махом, довело на његову страну 2! Зашто нам је допустио да стојимо пред плакатираном „Обзнаном“ разрогачених очију, у двоумици „шта је то сад опет", сасвим неупућени

у мотиве који налажу тако императивно оваку „реакцију за коју

182