Nova Evropa

Име државе и омладина.

(24. априла одржала је у Оплиту Југословенска Омладина скупштину ва име »Југославија«. Позван да говори на тој скупштини а спречен 60лешћу, послао је Г. Др. Смодлака, одбору писмено своје мишљење, које нам је уступио за штампање, да би се чуло и по осталим нашим крајевима.)

Немогући да будем данас у вашој средини, као што сам духом н мишљу с вама, осећам дужност да вам пошаљем писмени поздрав. |

Као присташа народног и државног јединства Србохрвата и Словенаца, и као противник свакога сепаратизма, потпуно се слажем с вама да је, за учвршћење наше јединствене државе и за, процват наше народне просвете, неопходно да се наша заједничка држава, а по њој и наш једнојезични народ, назову једним јединственим именом. То име може да буде, ако хоћемо да се ово питање реши у духу братскога споразума и племенске равноправности, само име југословенско. Друго јединствено име данас нико уопће и не предлаже.

Док за државу будемо имали три имена (која сва три хоће да буду, не племенска — како сами себе обмањујемо — већ народна, то јест ексклузивна), водиће се даље она страшна, унутрашња борба између племена, покрајина, и појединаца, која је главни узрок наше жалосне прошлости. Прихватање јединственог имена не смемо препустити будућности, јер видимо да ће нам без тога будућност бити слична прошлости. Тек унификацијом имена, отвара нам се боља будућност, јер само када престане такмичење ради имена, створиће се мирна средина у којој ћемо моћи несметано и сложно да радимо за културно уједињење и потпуно надијонално стапање досад раздвојених, отуђених, и завађених делова народа. Иначе ће се и у будуће највећи део народне енергије трошити у борби о превласт једнога племена над другим, јер то у истину значи наша борба око имена. 7

Доклегод се будемо нећкали да се назовемо скупним именом, под којим нас већ цели свет познаје, то ће бити доказ да још не осећамо оне дубоке и потпуне нацијоналне солидарности, којом се нације одликују од примитивнијих организација људскога, рода. Са нашом троименом државном и народном анонимношћу, нисмо заправо ни једно ни троје, већ личимо на племена, која још нису изашла из својега средњега века. Тек кад примимо једно државно и надијонално име, моћи ћемо да с тим креним листом ступимо у коло културних народа, којима, је јединствено надијонално име најузвишенији симбол државе и највећа народна, светиња.

Нико то не осећа јаче од нас, овде на прагу Запада, па зато нас највише и боли што се ово питање у нашој држави није већ решило онако како су га у часу стварања, нововеких народних држава. решиле све велике нације Европе.

203