Nova Evropa

a abnormalne dame drže u ormanu leš mrtve devojčice, Posle toga, seniimentalne scene, Sve to nije bez jedne beskrajne »ispečenosti« u zanatu, Rusi imaju svoje pozorište, gde daju stilizovane bajke, prozne pesme Turgenjeva, ukrajinske horove, male scene i groteske. Ali, na kraju krajeva, sve je pod diktaturom mase, koja hoće, zasad, samo da se smeje, smeje, smeje, U dokumentima sa njinih bojišta, u politici nalazite svu lepotu pobedničkog, ironičkog latinizma, U laboratorijima ima jedna vrsta novih Francuza, koju, otmenu i tragičnu, ne znaju u Evropi, | |

Na ulici, u javnosti, u pozorištima, zasad, vlada ono prostačko, što oni nemoćno nazivaju »goloa«,

M. Crnjanski.

Уметност, традиција, и ми.

Има ли што на овоме свету старије од уметности“... У сваком њену облику, у камену и у слици, стиху и песми, читамо ми панас исповести и проблеме душа свију векова и свих времена: од прадавне грубе непосредности изражавања, преко свих једноставних и презасићених култура, па све до наше компликоване и бурне садашњости. Јер јевик је уметности давна, откривен, и он нам говори јасније од свих оних хијероглифских папируса и халдејских клинова, и скандинавских руна; ми га 0 сећамс а у дубини осећања не може да. буде неистинитих и кривих закључака. Шта ће нам читава светска историја, у којој врве толики злочиначки краљеви, грозни ратови, уморетва и интриге; кад бисмо по томе крвавом каосу судили и класификовали векове, требало би још и данас првенити и сакривати од стида, образ. Поуздано ће будући историчари и о нама написати: Главна је значајка. почетка ХХ века Светски Рат! Али ће они ипак, надајмо се, тада већ напустити да рују само по ономе што је створило и урадило човечје тело, па ће нас судити и по ономе до чега се је узвинуо наш дух, у чему ће их упутити, пре свега, чиста и непогрешива, Уметност, |

Осећајући и проживљујући уметничка дела-од давнине па до данас, ми постајемо способни да разумемо ону кривудаву и таласасту линију, која нам тако савршеном једноставношћу приказује све тријумфе прогреса и кризе падања што их је пропатио Човек. и његова, стваралачка душа. Из те линије, и из тога веч нога развоја, ми се данас не можемо истргнути, нити ћемо икада моћи да се истргнемо, и да станемо »изнад себе«. Јер човек је »конопац разапет између мајмуна, и надчовека«, како је рекао Ничеов Заратустра.

Погледајмо слободно и смело, једним погледом, уметничку прошлост и традиције које су иза нас, у једном непрекинутом континуитету, као перспектива бескрајне алеје: Иза нас су целе легије савршено једноставних египатских ликова, чије су контуре тако племените и просте, само стилизоване, а уз то ипак тако поравно снажне. Оне нам живо илуструју историје свих давних династија,

235