Nova Evropa
на којима имамо да, надограђујемо. Па и данашње — неки кажу епохалне, а други декадентне — појаве у уметности, само су једна. етапа, један замршени чвор, у вечном развијању и тражењу нових решења, старих проблема.
Неки веле да је новим појавама у уметности узрок презасићеност са старим, и жеља за отварањем нових видика. Поље је делатности, на срећу, сасвим доста широко, и не треба се бојати да ће уметност једнота тужнога дана исцрпсти све предмете и насукати се као барка под којом се исушило неизмерно море. Поље је уметности велики дијамантни рудник у коме дан и ноћ копају тисуће жуљавих руку и знојних мишица; али уметника, као и радника, има од више врста, и уметник-стварач налази блиставе и сјајне дијаманте сакривене у прној земљи без зноја и жуљева, — само што је оваких уметника-копача мало, увек било и увек ће их бити!
закључимо дакле:
Гг Уметност је од векова само богодани дар, — она не познаје ни калупа ни укочених формула; она је апсолутно слободна у стварању, јер она је слика свију радости и патња човечје душе.
__П: Традиција, у смислу рада прошлости, створила је много, готово неизмерно много правих уметничких дела (код тога, су време, место, и нација, више мање споредне, јер уметност је интелектуална интернадијонала); може се дакле казати, одлучно и без оклевања, да. традиција у уметности постоји, као фактична, и позитивна стваратељица сталних и необоривих вредности.
И! Ми морамо да се најпре дубоко и са страхопоштовањем поклонимо пред прошлошћу, а тек онда да смело, са свешћу да су колоси већ иза нас, и гордо кренемо без застајкивања напред, У Ново.
Славко Ватушић.
Књиге и листови. „Suveftshi Pregled“.
Pod gornjim imenom počeo je izlaziti, u Beogradu, svake subote, »veliki nedeljni časopis za politiku, ekonomiju, književnost i umetnost«, Mi imamo pred sobom njegovih pet prvih brojeva, i, ukoliko smo ih mogli za ovaj mah pregledati, sa zadovoljstvom konstatujemo da na nas čine dobar utisak; nesamo spolja, u pogledu tehničke opreme i rasporeda sadržine, već i po raznovrsnosti, savrtemenosti, svežini, i pismenosti svojih članaka i ostalih sastava, Pro-
glas, koji smo jedino imali ranije u rukama, činio nam se odviše gla--
san ı mnogoobećavajući, pa nam, pravo reći, nije ulivao mnogo vere u ono Što će za njim doći; utoliko nam je prijatnije što se sad uveravamo, da je samopouzdani ton u njemu poticao, pre svega, iz mlađe dobre volje pred kojom stoji otvoren širom svet, te koja polazi na
237