Nova Evropa
regled« štampa latinicom (mi znamo šta to znači, iz iskustva], OSidurana materijalna strana, — što je dore, — izaziva odviše mlade »Stiirmere« da prelaze preko obzira, koje bi pred njihovo šiljasto kritičarsko pero stavljala kontrola saradnika i pretplatnika na koje bi bili inače upućeni, Ovako, oni prime saradnika, i odbace da, kako im je kad volja {ili ga i prime i odbace, kao naprimer G, M, Bogdanovića); a onim našim dobrim ljudima u Kanadi, i po Americi, lako je — bez straha od zamerke (ili čak i od razumevanja) — nesamo pohvaliti pesme i romane D, S, Pijadeta, i servirati »duboko originalan i visoko literaran« portret G, D, S, Nikolajevića, već im i reći za G. Bogdana Popovića da je jedna »bezdna nevrednost«, za G, Slobodana Jovanovića da je mrtav, za Dučića i Rakića da su imitatori i plagijatori, i t, d. No ima li koga u Jugoslaviji da plaća zato po 3 dinara od broja? Mi svi volimo, doduše, da ogovorimo prijatelje i »slavne ljude« na sokaku, u knjižari, ili u čitaonici, i da pročitamo 560 ропеко »робапо рего« o njima oštro napiše, — tek da »odlane« našoj slovenskoj kritičnoj duši; ali na dnu te duše i suviše smo pravedni ili obazrivi a da bismo kupovali ovaku grubu i prolaznu robu za svoju knjižnicu, ili je nosili kući ženi ı deci na pročitanje, Bojimo se, dakle, da bi se ovi mladi ljudi, gadjajući ovako olako kartečom iz rovova američkih dolara, mogli ubrzo ispucati, i, kad prestane stizali pretplata od ujaka iz Amerike {ili, zar, kad se digne kurs dinaru?!), naći se nasuhu, istrošeni i izmoreni, pre vremena, Onda će »stari« navaliti na »mlade« još većom žestinom, i s prividnom opravdanošću, 1 mi ćemo biti svi Još stariji i truliji nećo što smo sad, Govorimo sve ovo, s malo ironije ali s mnogo iskrenosti, i vrlo ozbiljno. Ako i ne spadamo više medju mlade, po godinama, mi se osećamo još dovoljno mladima, i naginjemo njima, i, što je u ovom slučaju Još važnije, izgleda, prema svemu, da i oni naginju nama, čemu je možda najbolji dokaz baš ceo ovaj broj našeg lista, koji su, spontano i bez naročitog poziva, ispunili skoro sami mladi i veoma mladi, — akademici i gimnaziste—, i to ne na sramotu njihovih malo starijih drugova, Mi iskreno želimo da se »Svetski Pregled«, ili kakogod se zvao pokret i list naših mladih i najmladjih, održi i osnaži, svojim trudom i naporom i u znoju lica svojih urednika i saradnika, Kad ih bude više na okupu nego dvoje, i kad ne budu skakali sa Rodosa u Kanadi i Americi, već ovde kod kuće, pred našim srbijanskim i uopšte jugoslovenskim čitaocima i pretplatnicima, proći će ih želja za obaranjem najviših vrhova najšiljaslijim perom, i njihova vedra mladost i lepa svežina zadovoljiće se udaranjem po onom što je odista trulo i prljavo a čega je tako puno svud oko nas, Sećamo se, kako smo jednom, u auli beogradskog univerziteta, zatekli pokojnog profesora Gigu Geršića gde zove rukom jednog studenta, koji je prošao bio mimo njega gurnuvši ga laktom a ne izvinivši se,
— »ti, ti, tebe zovem,« govorio je mirno stari prožesor, dok se ovaj,
snebivao i kao nije znao da li se poziv njega tiče; a kad je stupio bliže: »Ne možeš ti, brajko, da budeš neučtiv kao oni al4si na Du-
navu, badava se trudiš, ne možeš, — ne bi ti došao na univerzitet da si hteo ostati kao oni, moraš da se izviniš kad gurneš,,,,« Tako 239