Nova Evropa

bez idealizma, ne bi ništa nikome koristilo, Ne treba se bojati ekstremne omladine, ona će u životnoj borbi istrti oštre ivice svojih krajnosti; nego se treba bojati omladine koja ne ideališe, koja ne plaši konzervativce, i koja im se svidja zato što se »koristi njihovim iskustvom«, :

To sve stariji, naravno, ili ne mogu da vide ili neće da shvate, Oni osećaju potrebu za autoritetom, pa se čude da to mladji ne prihvataju, Oni su birokratisani, pa hoće i druše da načine birokratama, i to što pre, Otuda povike na svaki pokret omladine, A nama se čini kudikamo bolje da se mladi prikupljaju u svoja pobratimstva i po potpornim društvima da na sitnim stvarima kušaju svoje snage, da njihova snaga izbije u odbranu neke razložne ili bezrazložne ideje ili ideala, nego da se omladina d4 u lov na klase i unapredjenja, Naravno da je i tu sredina najbolja, i da ne treba otići ni u jednu ni u drugu krajnost,

U jednom našem listu prebačeno je omladini što nije protlestovala protiv »pokopavanja Jugoslavije« od strane Ustavotvornog Odbora, i iskazana je sumnja da imamo »SHS-omladinu« (»kao što imamo SHS vladu«), Koliko je ova zamerka opravdana? Prvi koji su se u našoj državi ujedinili, u stvarnom smislu te reči, bili su naši omladinci, Tu dolazi put beogradskih maturanata u Zagreb i Ljubljanu 1919, — manifestacije tom prilikom bile sa vidljiv dokaz jedinstva, Dalje, stvoren je »Ekonomski Savez« Jugoslovenskih Studenata {avgusta 1919), u kome je organizovano studentstvo nesamo domaćih univerziteta već i naši studenti na stranim univerzitetima (redovni članovi: Beč, Prag, Brno}; ovaj Savez nema samo uži ekonomski već i širi kulturan cilj (ferijalni savez i drugo), i on je — kraj sve opozicije klerikalnih i drugih elemenata iz Zagreba i Ljubljane — Postigao potpuno jedinstvo kako u ekonomskim tako i u kulturnim pitanjima studenata, Nažalost, kad su sve različite ideje bile dovedene u sklad (septembra 1920), na način za koji je posle dugog utvrdjivanja i sa mnođo dokumenata dokazano da je najpravičniji i najkorisniji kako po državu tako i po studentsku omladinu {u pitanju stipendija), naši nadležni »stari« nism imali ргауоб razumevanja za potrebe i prilike omladine, medju njima i taki koji javno propovedaju Jugoslaviju, :

Naše je. uverenje, da bi sa malo dobre volje, sa malo truda da se razumeju ideje druge strane, moglo doći, bar donekle, do izmirenja ideja, Mladi se onda ne bi osećali tako usamljeni i nerazumevani, a stari tako nezadovoljni i mrzovoljni. Ulazeći u ideje drugih, uvidela bi se njihova opravdanost ukoliko je ima, a ispunjenjem potreba njihovih izbegla bi se mnoga prebacivanja na obema stranama, 1 tako bi se unelo više razumevanja i više ljubavi u opšti posao koji i stari i mladi zajednički rade, i moraju da rade,

Beograd,

Ilija A. Pržić, asistent univerziteta,

207