Nova Evropa

koristi da зе lokalni promet, koji je daleko veći a time i važniji, nesmefano razvija i svršava pa ma promet izmedju rejona nešto i trpeo,

Predlog, dakle, koji u spomenutom članku zagovara G. Dr. Maričić, da se naime ustanovi jedan jedini čekovni ured sa ekspoziturama blagajne u svim većim mestima, iako je na prvi pogled privlačan, ne čini mi se lako ostvariv. ı

G. Maričić traži, da se svi računi vode samo kod jednoga ureda, a čekovi da se isplaćuju kod svakog većeg poštanskoga zvanja, čim se dotični ček prezentira na blagajni, Ja mislim, da nijedan blagajnik he bi mogao, a ni smeo, isplatiti jedan takav ček pre nego što se uveri da li dotičnik, koji je izdao ček, ima dovoljno pokrića s kojim može slobodno raspolagati. A budući da se svi računi imadu voditi kod centralnoga ureda, to bi se svaki pojedini ček morao onamo poslati, da bi se izvidelo ima li pokrića i može li se isplatiti. Dalje, pri ovome sistemu jedino je centralni ured u stanju da ispita i druge formalnosti i da ustanovi da li je ček ispravan, Kako bi to već zbog udaljenosti dugo trajalo, to otpadaju i sve one prednosti koje G. Maričić vidi u svome predlogu, Mi, naime, ne smemo zaboraviti da još nismo Engleska, gde je skoro potpuno isključeno da bi neko izdao ček za koji ne bi imao dovoljno pokrića.

Uostalom, u čekovnom prometu glavno je klirinški promet, tojest prepisivanje s jednoga računa na drugi, dok je promet uplata-isplata čekova u gotovu narodno-gospodarski sporedne važnosti.

Razume se po sebi, da pojedini čekovni uredi skupa ipak imaju da reprezentiraju jednu celinu. Jedan, glavni, ured vrši funkcije centrale, a drugi se nalaze u odnosu prema njemu kao podružnice {fili jale), Pa kao što je uredjen odnošaj izmedju pojedinih filijala Narodne Banke, ili ostalih novčanih zavoda, i njihov odnos prema centrali, tako bi morao biti uredjen i odnošaj izmedju pojedinih čekovnih ureda, i njihov odnos prema glavnom uredu, Osim toga, ulošci kod raznih čekovnih računa dosižu velike svote, svote koje često prelaze u milijarde, pa je ekonomska nužda da se tom velikom imovinom upravlja jedinstveno,

Zakonski predlog o poštanskoj štedionici, uostalom, predvidja jednu zgodnu kombinaciju izmedju centralizacije i decentralizacije. Imali bismo jedan centralni ured sa sistemom filijalnih čekovnih ureda, koji bi se, prema potrebi, otvarali u glavnim tržištima naše države, Jedino što bi se imalo pritom preporučiti, to je, da se ne radi sitničarski već da se otvori dovoljno čekovnih ureda, jer ćemo tek tako postići čekovni promet onakav kakav želimo i kakav nam treba,

Što se tiče poštanske štedionice u užem smislu, naime štednog prometa na knjižice, to se iz ekonomskih razloga može dopustiti čista centralizacija, osobito ako će promet biti fako organiziran, da se uz predočenje originalne knjižnice kod svakoga poštanskoga ureda može podignuti, ili uložiti, izvesna svola. |

348