Nova Evropa

ficirati na modernoj podlozi, a da pri tom ipak po mogućnosti bude u skladu s ustanovama što ih sadrži kopneni zakon o osiguranju.

'Za pomorsku štetu {avariju) pak biće, u prvom redu, odlučne »York and Antwerp rules« iz godine 1890, upotpunjene t, ZV. »Antwerp-Rule«-om iz godine 1903, |

Dr. Julije Mogan.

О војним судовима.

Поводом дебате о Уставу било је говора и о војним судовима. Дебата је била, кратка и неиспрпива. Остало се код владине редакције дотичног члана устава, и само је министар правде (чини ми се) истакао да је овај члан донео једну новост, т. ј. да у последњој инстанцији суди и у стварима војног судовања грађански, касацијони суд. — Неки посланици, нарочито комунисте, истицали су своје посебно стајалиште, да се војни судови имаду уопће укинути. Према кратким извештајима из новина, чини се да је и ова опозиција била више ради истицања једног посебног »начелног« стајалишта, тако да је ово била једна од оних тачака до којих у ствари никому није много стало.

Ствар треба, међутим, озбиљно промотрити и принципијелно расправити, па по могућности донети решење још данас, у задњем часу, док се не пређе сасвим преко ових питања, Сада, је најлакше створити закључке који могу задовољавати још деценије; данас још можемо схватити ово питање као посве »административно«, мислим као једно од оних које решавамо бев особитих »политичких« тенденција, тражећи једино најасније и најпростије солуције. Теже ће бити наћи овакав најисправнији пут, кад питање једном дође у жариште борбе, — јер се онда решава, цео комплекс питања под сугестијом једног случаја.

Ја сам са ствари начисту војни судови немају raisom detre где постоји опћа војна обавеза. Они су остатак из времена кад је војска била „оделито тело у држави, кад је војник могао, али није морао бити грађанином земље којој је служио, и кад је главнокомандујући био „центар војске, њезино упориште и средишна тачка, без које би војска престајала да постоји. Војник је тада, кад је регрутован, иступао из једног друштва да постане чланом једног другог, засебног друштва, које је живело посебним животом па, морало да се управља и посебним нормама. — 'Греба, даље, имати на уму да су ове посебне норме биле тада у складу са нормама које су важиле и за не-војнике, тојест биле су подједнако бевобвирне и сурове, као и норме других државних и црквених институција онога времена. Али државне и црквене правне норме доживеше основну промену, · те на концу утонуше у јединствено право које је створио »је Негз стаћ«. Није тако било с војском: она је своје институције у битности задржала. Читајте Шилерова »Валенштајна«, па ћете видети дали

383