Nova Evropa

jeriste, to su sve gadovi i hulje! Oni jedan drugom piju krv na ogavan načini To su sve zapravo skrahirane egzistencije! Oni su jedan drugome dnevničari, a ne borci za ideal, To je birokracija odurna, te naše novine i redakcije! To je sve ogavno trulo! To bi sve trebalo srušiti! I gimnazije, i crkve, i redakcije, i politiku, sve tlo Феђа стаушн за zemljom!.... Haha! Ikar! Naprimer, jadni naš Ikar! Haha! Talent! gde je on od talenta? On je tuberkulozni manijak! Idijot! Sasvim običan idijot! I neće biti nikakve štete ako umre! Sve, što ti ljudi pišu, živu, misle, sve je to smeće! I svi su oni smeće! Moralno, materijalno, estetsko, literarno, kulturno, kakvogod se hoće, smeće! Ja sam najpre mislio da ima neki djavo u njima! Mozag, karakter, volja! Neki djavo što nešto hoće! Ali nema ništa! Vakuum! Smeće! I sve bi njih trebalo pomesti, pa na prozor s njima! Van! Što su oni dali? Što su oni stvorili? Čemu oni još uopšte i postoje? Da pišu svoje crtice? Svoje pesme u prozi? Njih uopšte ni nema! Oni ne egzistiraju,

»Mi freba sui da emaniramo u svahoj našoj gesti toliko mržnje па sue što je frulo i bolesno, holiho svete mržnje imade u jednom Benijalnom Srgji Zlopogledji had satire ognjem svojih očnih holuta sve šlo mu staje na putl« Tako je pisao Puba feljton o Srgji Zlopogledji, pa što da se onda tu igra samilosti,

Popodne jednom slučajno su se Trnin i Puba našli kod Melanije, i nastala je kobna situacija, Razgovor nije nikako mogao da se rasplete, Osećalo se u svakoj reči, da sve to baš nisu tako površne репе, пебо da postoji u stvari nešto, nešto o čemu se tu sada ne govori ali što nije tako duboko zakopano da ne bi moglo da bukne van, Puba je osećao na sebi onu neku ledenu antipatiju tog jadnog čoveka koga je konačno gazio nogom, i to je znao da ба је zgazio, a nije se osećao krivim, »On sada mene prlja svojim mislima! A kad bi se vagnulo precizno, izašlo bi van da se nije ništa takva dogodilo, i da ja njemu nisam ništa kriv, Zašto on mene tako mrzi? A ovu ženku tu provincijalku, nju ne mrzi. Nju ljubi! Haha! Ikar i gospodična iz Svetoga Križa! Kako je to smešuo! Т ја u tom sosu! Obl«e TI tako su Pubini nervi bili razigrani, i on je govorio uzrujano samo da govori nešto, i tako je crtao kliše svog traktata o sintezi našeg kulturnog problema, i kako bi trebalo da se faj problem formulira,

— Dosada, do dana današnjega, sve što smo imali bila je prosta kopija i falzifikat! Mi treba da iz onih dubina, iz kojih smo mi već u srednjem veku davali svetle dokumente, iz onih dubina treba da iskopamo nove probleme. U onome ima elementarno praslavjansko nešto! Ono praslavjansko nešto je srušilo Olimp! Samo elementarno Slavjanstvo je moglo da sruši Olimp! I to elementarno Slavjanstvo javljalo se kod nas sporadički od vremena na vreme, i naš problem jeste, da ovo sporadično tinjanje raspirimo u požar. Џ ејетепфагал · požar! Meštrović, naprimer, on је jedan vatreni jezik ovog našeg požara. Dubrovnik, kajkavska kmjiževnost kao Johanaan Ilirizma, kao kupola Djakovo. A s druge strane, crkve sredovečnog carskog

543